За 80 индекса намењених будућим наставницима математике пријавило се само осам кандидата.
Да су смерови који их воде до наставничке професије пали на дно листе интересовања и овогодишњих матураната, јасно је када се погледају резултати пријемних испита или листе пријављених кандидата за факултете Универзитета у Београду. Међу најпоразнијима је слика с Математичког факултета, на којем је, према речима декана проф. др Зорана Ракића, од 2015. године, када су имали 112 пријављених кандидата за наставнике математике, тај број ове уписне сезоне спао на само осам заинтересованих за 80 резервисаних „наставничких” индекса.
Кадровска оскудица ће се наставити и међу професорима физике јер се ове године за 155 места, рачунајући и метеорологе, на Физичком факултету пријавило тек 69 кандидата. Најпоразније је што су за смер Општа физика, из кога се рађају наставници, пријављена само четири заинтересована матуранта на 25 расписаних места. Такође је за наставнички смер на Хемијском факултету било најмање заинтересованих, односно само петоро за 25 планираних индекса.
Ни на Филолошком факултету у Београду неће бити попуњене уписне квоте јер се за сто места на Српском језику и књижевности на пријемном испиту појавило 45 кандидата, а на Српској књижевности и језику на 90 планираних места конкурисала су 24 матуранта. За 60 индекса на смеру Српски језик и књижевност са компаратистиком борила су се 33 кандидата.
Декан Ракић истиче да би могао написати роман о томе шта је све срозало интересовање за наставничку професију, али истиче да су се искристалисала три главна разлога. Први су, наводи, недопустиво мале плате професора свих предмета, други је законима смањен ауторитет наставника и последњи разлог је нагли развој информационих технологија (ИТ) код нас од 2015, који одвлачи таленте.
„У ИТ сектору талентовани ђаци с много мање рада него професори могу да добију одличну плату. Прочитах прошлог месеца да је у ИТ просечна плата 230.000 динара, претпостављам бруто. А ко је талентован зарађује и више од две хиљаде евра нето. Док наши најбољи студенти после много труда, када постану асистенти, примају месечно око 80.000 динара. Ту су негде и професори у школи, који заврше веома захтеван Математички факултет, а закони су такви да више немају никакав ауторитет па их, за мале паре, малтретирају и ђаци и њихови родитељи. Све се идеално уклопило за резултат да више нико неће у наставнике. Држава, ако жели да функционише, мора да плати људе без којих не може, или ће да се сруши“ упозорава Ракић у нади да неће све опет да се заврши с неколико медијских упозорења и да се онда заборави на проблем.
Преузмите андроид апликацију.
