На Машинском факултету у Београду представљен је нацрт Водоничне стратегије, а учесници конференције су поручили да би Србија, ако жели да ухвати корак са најразвијенијим земљама света, требало што пре да мобилише националне ресурсе, научну заједницу, образовни систем и индустрију и усмери их на развој и примену водоничних технологија.
На конференцији, у организацији Одбора за управљање пројектом израде Нацрта Водоничне стратегије Републике Србије и портала Енергија Балкана, представљени су и правци даљег деловања у овој перспективној енергетској области, као и Меморандум о Водоничној транзицији Србије.
На иницијативу H2Е тима, уз подршку Министарства рударства и енергетике, Машински факултет Универзитета у Београду (МФБУ), потписао је уговор са Привредном комором Србије за израду пројекта Нацрта Водоничне стратегије Србије.
Пошто је наведени пројекат успешно реализован, Одбор за управљање пројектом (изворно H2Е тим) припремио је предлог даљих активности за припрему законске регулативе и услова за реализацију Водоничне стратегије у будућности са Акционим планом и програмом мера, саопштили су организатори конференције.
Стручњаци су указали да су водеће светске економије и технолошки лидери већ увелико започели процес тзв. водоничне транзиције.
Професор Владимир Поповић, декан Машинског факултета и члан Одбора за управљање пројектом израде Нацрта Водоничне стратегије, нагласио је изузетан значај за Машински факултет због учествовања у изради овог пројекта.
Како је рекао, није уобичајено да факултет води израду било каквог документа који се зове стратегија.
„На факултету се оформила група ентузијаста, названа H2Е тим. На основу неколико одржаних састанака и панела, уз помоћ Привредне коморе и подршку Министарства за енергетику, изродио се Нацрт водоничне стратегије. Међутим, ниједан документ овакве врсте није идеалан. Зато ни овај документ није коначан. Ово је прва фаза. Предстоји нам следећа фаза, за коју морамо да дефинишемо конкретне пројекте, који ће се радити у домену примене водоника, не само као енергента, већ и о његовом складиштењу, транспорту и употреби“, рекао је он.
Помоћник у Министарству рударства и енергетике Зоран Илић је потврдио да израда Нацрта Водоничне стратегије представља потврду опредељења Србије да иде у том смеру.
„А на који начин, којим темпом, питања су на која се добијају одговори, не само из сектора енергетике, већ и од читаве привреде. Такође, како је рекао Илић, с обзиром на важност овог документа у стратешком енергетском развоју Републике, свакако ће се наћи и одговарајући законски оквир за њега.
Енергетска транзиција је неминовна. Представља нашу међунардону обавезу – зелени пут – који подразумева смањење емисија угљен диоксида. Дакле, нова енергетска транзиција треба да нам донесе чисте технологије“, рекао је Илић.
Такође, каже да водоник и водоничка стратегија представљају део развоја обновљивих извора енергије, као и да је то наша енергетска сигурност и будућност.
Производња водоника је изузетно захтевна, природа тог енергента је веома сложена, али то је наше опредељење, навео је Илић.
Како се могло чути у излагањима учесника израде овог нацрта, водонична транзиција је комплексна и свеобухватна промена.
У свету се у пуном замаху реализује процес глобалне транзиције, односно, увелико се остварује процес супституције угљоводоничких горива ЦО2 неутралним обновљивим изворима енергије.
С обзиром да ће достизање потпуне декарбонизације неминовно захтевати масовно коришћење водоника као носиоца енергије, Србија мора да буде спремна да уђе у овај глобални транзициони процес, рекли су учесници.
Такође, указали су да Водонична стратегија има задатак да јасно дефинише циљеве до 2030. године, уз сагледавање развоја до 2050. године, када ЕУ планира да Европа постане потпуно декарбонизована, односно, да достигне амбициозан циљ нулте емисије ЦО2.
Када је реч о светским искуствима у водоничној транзицији, Америка, Аустралија, Немачка и Јапан предњаче.
Ове земље су високотехнолошке силе и већ имају усвојене водоничне стратегије.
Такође и многе друге земље су схватиле да је ово пут за решавање дела енергетских проблема, а друго решење које се препознаје јесте нанотехнологија, наводи се у саопштењу организатора конференције.
„Време јефтиних енергената је далеко иза нас. У овој стратегији акценат је стављен на водоник добијен из обновљивих извора енергије, колоквијално назван “зелени водоник“. Он је носилац енергије у овом случају. То отвара мноштво других питања о којима наука, струка и иновациона привреда треба да дају решења. Ми данас немамо стручњаке за водоничну технологију, што је неопходно, имајући у виду проблеме који се јављају у производњи, транспорту, складиштењу и коришћењу водоника“, рекао је професор Радивоје Митровић, председник Одбора за управљање Пројектом израде Нацрта Водоничне стратегије.
ЕК процењује да тржиште водоника може створити хиљаде нових радних места, као и да би се могле елиминисати све емисије осим оних из инудстрије и саобраћаја, навео је Митровић.
Преузмите андроид апликацију.
