Када лифт споро ради, ако дуго чекате сто у ресторану или наручену кафу, док стојите у реду, списак је дугачак.
Свакодневне непријатности могу да нас збуне, али можемо научити да будемо стрпљивији у таквим тренуцима.
Свако од нас има тренутке када губи контролу и покушава да остане миран пред фрустрацијом, невољама или патњом, које се једним именом називају стрпљење. Веома је важно научити на који начин треба да се носимо са стресом, фрустрацијама, обавезама.
„Сви имамо нека очекивања о времену које треба да потрошимо за чекање у реду, да негде стигнемо, или како би неко други требало да се понаша, како би ми требало да се осећамо. Када су та очекивања прекршена, често наше емоције постају чудне“, истакла је Сара Шникер, ванредни професор психологије и неуронауке на Универзитету Бејлор.
Своја истраживања професорка Шникер објавила је у студији и истакла да сматра да нестрпљење није увек лоше, али људи који су хронично нестрпљиви могу да доживе више стреса, што повећава ризик од здравствених проблема, нарочито кардиоваскуларне проблеме.
„Могуће је вежбати стрпљење како би себи олакшали тренутке у којима је оно неопходно. Важно је шта се дешава у вашем мозгу и телу када сте нестрпљиви? Ваше емоције се активирају, број откуцаја срца се повећава.Често се појављује и анксиозност ако се нешто не догоди на време. То може да буде нестрпљење које је вођено бесом када се физиолошки систем човека узбуђује и почиње да улази у стресну реакцију, тип узбуђења назива се – бори се или бежи“, истиче психолог и додаје:
„Понекад нам нестрпљење помаже да усмеримо пажњу и припрема нас за акцију. Али када је у питању ситуација коју не можете да контролишете или немате много тога што можете да урадите, промените сопствених емоција је опција коју имате, смањите их и вратите се у стање смирености“.
Како да постанемо стрпљивији?
Према мишљену професорке, нова процена ситуације у којој размишљате из нове перспективе питајући се које позитивне ствари могу произаћи из негативне ситуације, може да вам помогне да изградите стрпљење,да постанете свесни емоција и идентификујете шта осећате и зашто.
„Урадили смо студије које се баве врлином стрпљења код психијатријских пацијената хоспитализованих због ризика од самоубиства или других психијатријских поремећаја. Открили смо чак и међу том популацијом да су они који су били стрпљиви били у стању да се ефикасније носе са кризама. Чак и у акутним случајевима патње, стрпљење може помоћи у опоравку особе“, рекла је Сара Шникер.
Вежбање стрпљења може бити тешко у ситуацији која је стресна, као што је чекање резултата које сте радили.
Али за стварање навика за вежбање стрпљења, истраживања указују да се тој вештини треба учити у дневним обавезама, када не журите. То ће вам донети олакшање када је у питању стрпљење у ситуацијама које су стресне и важне за вас.
„Такође можете изградити своје стрпљење тако што ћете повећати способност да препознате и именујете своје емоције. Ако промените начин на који размишљате, то ће променити и ваше осећање, али прво морате да знате шта осећате“, закључила је Сара Шникер, ванредни професор психологије и неуронауке на Универзитету Бејлор.
Преузмите андроид апликацију.
