Дуго је познато да траума има краткорочне последице, попут главобоља, промена у апетиту и сну, страха, анксиозности и проблема с концентрацијом.
Међутим, нова студија сугерише да тешка траума, попут оне доживљене у рату, може оставити епигенетске „ожиљке“ на ДНК који трају генерацијама.
Концепт међугенерацијске трауме није нов – познато је да трауматска искуства пренета потомцима значајно повећавају ризик од депресије и других менталних проблема.
Ово истраживање потврђује тај феномен анализом ДНК 48 сиријских породица кроз три генерације.
„Студија документује трагове стреса и трауме у телу, испод коже“, каже Кетрин Пантер-Брик, антрополошкиња са Универзитета Јејл.
„Наши налази пружају први доказ да насиље може оставити епигенетске трагове на геному, што има важне импликације за разумевање еволуције и начина на који трауматска искуства постају део генома и опстају кроз генерације“, додала је она.
Тим научника проучавао је жене које су биле трудне током насилних сукоба у Сирији раних 1980-их и 2011. године.
Њихова ДНК је упоређена с ДНК чланова 16 породица које су напустиле Сирију пре 1980, избегавајући деценије сукоба.
Укупно је прикупљено 131 узорак бриса образа – од 45 млађе деце, 37 старије деце, 47 мајки и две баке.
„Учесници су се укључили у истраживање из љубави према својој деци и забринутости за будуће генерације“, рекла је Дима Хамадмад, коауторка студије и сиријска истраживачица чији су родитељи избеглице.
„Али више од тога, желели су да се њихова прича о трауми чује и призна.“
Научници су испитали 850.000 места метилације ДНК, где се додају мале хемијске ознаке познате као метилне групе.
Овај процес може променити експресију гена без мењања саме ДНК секвенце.
Код мајки и деце које су директно доживеле насиље, идентификоване су промене на 21 месту у ДНК.
Код унука жена које су преживеле сукобе из 1980-их пронађене су модификације у 14 генетских области.
Истраживачи су такође открили да су они који су били изложени насиљу док су још били у мајчиној утроби показивали знакове убрзаног старења на ћелијском нивоу, иако још није јасно какве би то последице могло имати по њихово здравље.
Резултати студије објављени су прошлог месеца у часопису Scientific Reports.
Аутори истраживања позивају на даља проучавања дугорочних последица насиља – укључујући породично насиље, сексуално насиље и оружано насиље.
„Сама идеја да траума и насиље могу имати последице кроз генерације требало би да подстакне већу емпатију и натера доносиоце одлука да посвете више пажње овом проблему“, рекла је Кони Малиган, коауторка студије.
„То би могло помоћи у објашњењу неких од наизглед непрекинутих међугенерацијских циклуса злостављања, сиромаштва и трауме које видимо широм света, укључујући и Сједињене Америчке Државе“, додала је она.
Šta znači po narodnom verovanju kada vam mačka dođe na kućni prag i neće da ode?
Преузмите андроид апликацију.
