Глобалне економске тензије довеле су до тога да тржиште непокретности успори у многим европским земљама, док је наше тржиште показало знаке отпорности према глобалним трендовима када је реч о броју трансакција, изјавила је Ивана Штрбац из Републичког геодетског завода (РГЗ).
„У многим европским земљама као што су Данска, Норвешка, Немачка дошло је до пада потражње и броја трансакција, али и цена непоректности, док је наше тржиште показало одређене знаке отпорности према глобалним трендовима у смислу да тржиште јесте успорило када је реч о броју трансакција, међутим, цене су и даље расле, то смо и видели на основу индекса РГЗ који је забележио да је дошло до пораста цена станова за 13,6 одсто, међутим тај раст није толико велики као што је био у прошлом кварталу, дакле то успоравање тржишта се односи на то да је број трансакција мањи него у истом периоду прошле године“, објашњава Штрбац за Танјуг.
Она је за Танјуг рекла да подаци из априла, који ће бити објављени за други квартал говоре у прилог томе, односно и даље пада број трансакција који се на недељном нивоу доставља РГЗ.
На питање да ли је право време за куповину непокретности или не, она је рекла да смо задње две године сведоци праве експанзије на тржишту непокретности која се огледа у расту цена, повећању броја трансакција, вредности новца који је уложен у непокретности у Србији.
„Међутим сада видимо благо заравњање криве, односно успоравање тог тржишта. Многи стручњаци сугеришу и саветују грађане да инвестирају или не инвестирају у непокретности и који је прави тренутак је заиста тешко рећи. У принципу можемо да кажемо ко има новца није лоше да купи непокретност, нарочито имајући у виду карактеристике нашег тржишта, јер грађани верују непокретности као стабилном виду инвестиције“, додала је она.
Она је додала да се на покретност не гледа само као на решење стамбеног питања у Србији, већ да многи људи издају станове и штеде своја средства.
Штрбац је додала ће на цене свакако утицати понуда и тражња.
„Ако се погледа број издатих грађевинских дозвола и инвеститорима је сада скупље да подигну кредит и да инвестирају у нове објекте и може се очекивати да ће и на страни понуде доћи до тог пада. С тим у вези тај однос понуде и потражње може одржати цене и даље на стабилном нивоу имајући у виду да се наредном кварталу не очекује да дође до пада цена као што је у неким западним земљама“, додала је она
Највише су се продавали традиционално станови, додала је она, затим грађевинско земљиште, пољопривредно, куће и на крају и остале непокретности.
„У првом кварталу најскупљи стан плаћен је 2,6 милиона евра, најскупље гаражно место 58.400 евра, а најскупља кућа продата је на Савском вецну за нешто више од милион и по евра“
Најскупљи квадрат плаћен је 11. 474 евра у претходном кварталу.
Она је додала да је то гаражно место, продато у оквиру комплекса „Београда на води“ и да су то екстремне цене.
„У Београду гаражни простор је јако ограничен и људи су почели да рентирају и то се посматра као врста инвестиције, да се оствари приход и потражња је велика, зато је цена толико и велика, а они који имају место јако добро пролазе на тржишту“, објашњава она.
Преузмите андроид апликацију.
