Председница Удружења туристичких водича Београда Бојана Банковић рекла је да се из године у годину повећава број страних туриста који посећују Београд и Србију и да остају више дана него раније, па уместо један или два сада свој боравак продужују на три до четири дана.
Банковићева је рекла Тањугу да странци када остају једну ноћ или долазе први пут бирају веће градове, док када бораве дуже или се враћају поново, желе да посете природу и наша културна блага.
Посебно због чега се враћају више пута је наше гостопримство.
„Враћају се више пута, а посебно их одушевљавају наши људи, који су спремни да помогну, дају информације и странци осете то – да неће да их слажу или наплате скупље, то им се допада“, додала је она.
Оно што је странцима посебно занимљиво је наша новија историја истакла је Банковићева и углавном им је занимљив део историје и желе да сазнају више о распаду Југославије, као и нешто да сазнају о КиМ, али се изненаде када чују да о својим комшијама, земљама у окружењу не причамо лоше.
Највише нам замерају буку у кафићима и ресторанима, превише гласне музике и то што је дозвољено пушење у затвореним просторијама, пре свега кафанама, кафићима и ресторанима.
На питање Тањуга како први пут туристички водичи представљују Београд и Србију странцу рекла је да све зависи од тога који пут бораве у Србији и од тога шта из занима.
„Први пут, пре свега, долазе како би се забавили и пробали добру кухињу, али када им се допадне Београд и наша земља и схвате да имамо прелепу природу, да је Србија безбедна земља, желе да остани дуже и враћају се. Када дођу овде понесу неке предсрасуде, јер долазе из држава где смо ми приказани на неки другачији начин и онда морамо да им објаснимо прво да је код нас добра клима, да је овде безбедносна ситуација добра, чак много боља него у многим другим земљама, да је добра храна и пиће и пожелимо им добродошлицу. Онда их сачека дуга историја 7.000 година Београда, 9.000 година Лепенског вира, највећи број римских императора је рођен на овим просторима“, додала је она.
Након тога, како је истакла Банковићева, желе да виде природне лепоте, а највише им се допадају меандри Увца, Ђердапска клисура, река Велика Морава…
Додаје да странци воле да одлазе на пецање, затим пешачке туре, али и да обилазе наше пећине.
Што се тиче хране, нашу кухињу краси разноликост и то је управо наша предност коју туристички водичи истичу, наводи.
„Када схвате да овде има много религија, национланих мањина и различитих култура, то их остави затечене и то је уствари оно што истичемо као нашу предност. Неко воли тиквице, сарме се допадају већини, Кинезима је наша кухиња јака, па бирају поврће, изнанађење је увек што ми стављамо месо и кромпир заједно на трпезу и тако конзумирамо, али се навикну и траже после исто. Ћевапи и печење посебно им се допадају“, рекла је она.
Банковићева је додала да им се допада наша домаћа ракија и вино и да жене углавном више попију ракије него мушкарци.
Она је истакла да је структура посета странаца разнолика.
„Наше комшије традиционално воле да долазе у Србију- Мађари, Босанци, Румуни, Црногорци, Македонци и Грци који, пре свега, највише долазе када су њихови празници па одмор искористе за обилазак Србије. Тешко је проценити да ли више има Руса, Турака или Кинеза, а сваке године нам расте и број гостију из Шпаније“, додала је она.
Навела је да захваљујући наутичком туризму и крузерима који посећују нашу земљу сваке године има све више Американаца, Француза, Немаца, Бразилца, али и Скандинавца.
Што се тиче трајања туристичке сезоне, када су у питању странци, Банковићева је истакла да се она продужила.
„Раније је било затишје од новембра до марта, у јануару такође мање, као и јулу и августу када су сви на летовању. Међутим, ове године скоро да није било прекида када су у питању посете странаца. Јул и август све више људи користи за обиласке градова и бира Београд и Србију. Када дођу, одлазе и на језера и реке, али и у спа центре који су им све више занимљиви и капацитети су скоро попуњени у овом периоду“, рекла је она.
Све више желе да виде, како је истакла, и како се обављају пољопривредни сезонски послови, па одлазе у бербу малина, печурака и слично.
Банковићева је истакла да је појачана инспекцијска контрола добар корак и оценила да је сарадња одлична са ресорним министрством и инспекцијом, али и саобраћајном полицијом која омогућава да сви паркинзи буду доступни за туристичке аутобусе.
Она је додала да, ако се спроведу све мере и настави добра сарадња, девизни прилив може бити већи ове године у односу на претходну и за 50 одсто.
Државни секретар у Министарству туризма и омладине Урош Кандић рекао је раније за Тањуг да је туристички промет у првих шест месеци повећан за 29 одсто када су у питању страни туристи, у односу на исти период лане и оценио да ће, ако се овакав туристички промет настави, ово бити најбоља туристичка година у модерној српској историји.
Кандић је рекао да повећање туристичког промета утиче и девизни прилив који расте сваке године.
„За прва четири месеца, негде око 22 одсто је већи у односу на исти период прошле године. Наравно да је то значајно за наш БДП, ако знамо да је учешће туризма у укупном БДП око пет одсто“, рекао је он.
Кандић је подсетио да ми нисмо земља која има море, нити први одабир када су у питању летње дестинације, али да свакако за наш БДП значи раст девизног прилива од туризма, који је претходне године био већи од две милијарде евра.
Partijarh negirao da je potpisao odluku o 24-časovnom emitovanju rijalitija
Преузмите андроид апликацију.
