Dunav je naše more, a Štrand njegova najlepša i najveća plaža – to svi znamo. Ali, nedavno sam na nekom portalu naletela na članak koji ga je kudio zbog onoga što je postao. Opis lokala i ponude na Štrandu nizao se u tekstu kao Danteovi krugovi pakla, od lošeg ka gorem.
Da se u startu razumemo, nisam neki “štrandaroš”, nismo se ni kao deca, a ni kasnije kupali u Dunavu. Leta nisam provodila na Štrandu, a “moje” parče Dunava uvek je bio Ribarac. Ali, naravno, išlo se ponekad preko dana, u mlađim danima i uveče, međutim od mog poslednjeg odlaska prošao je već niz godina. Nakon prethodno pomenutog teksta, i ono malo želje da odem je nestalo.
Avaj, dođe jedan sunčan septembarski dan, decu treba odvesti na neko novo mesto za šetnju i tako spontano završismo upravo na Štrandu. Ali tamo – ni traga od Danteovog pakla! Dobro, nije prepodne, ni jul, ni raspust, već prijatno ranoseptembarsko popodne, ali ono je raj na zemlji!
Kafića ima, da, ali sa preudobnim ležaljkama. Izbor je vrlo bogat, od kafića za roditelje s mlađom decom, zatim i onih sa nešto starijim naslednicima, onih za mlade željne provoda, ali i nekih za goste koji vole da uvaljeni u miru pijuckaju pivo.
Pogledajte ovu objavu u aplikaciji Instagram
Zabave za decu ima bezbroj. U gotovo svakom lokalu postoji manji ili veći prostor opremljen mobilijarom za najmlađe, a pored toga postoje i javna, sjajno i novo uređena igrališta.
Ako pored pića želite i nešto da pojedete, izbor hrane je vrlo šarenolik i za svačije nepce se može naći po nešto.
Travnjaci su savršeno uređeni, stazice održavane, drveće lagano vijori na kasnoletnjem vetriću. Tuševi izgledaju prilično novo, sve je nekako lepo i ušminkano. Slika ne može biti dalja od onoga što sam očekivala.
Na kraju divnog popodneva, s obućom punom peska i srećnom i umornom decom, ostaje samo pitanje – šta to nekome ne odgovara na našoj najvećoj plaži?
Postoji po neki kutak u ovom zelenom prostranstvu za svakog – i za one koji bi u gužvu, i za vukove samotnjake, i za one što vijaju boju, i za poklonike odmora u debeloj hladovini, i za samce i za parove, za ljude sa i bez dece, i za ljubitelje andergraunda, ali i za one koji vole mejnstrim, za mlade, za stare… Očigledno samo ne za one kojima sve smeta.
Nažalost, leto je već na izmaku, ali za sledeću sezonu, po prvi put u životu, planiram da uzmem sezonsku kartu. Naš grad ima nešto najbliže moru što ova ravnica pruža, svoj kutak tako raznolik i šaren, baš onakav kakav je i sam Novi Sad. I što je najvažnije, kutak pun duše, veseo, opušten, ma, baš po meri!
Autor: Teodora Banković
Preuzmite android aplikaciju.
