Популарни портал посвећен гастрономском садржају, “Taste Atlas”, који се бави рангирањем јела из свих крајева света, овај пут се посветио српској традициналној кухињи и одабрао најукусније српске посластице.
У наставку погледајте како је овај реномирани сајт рангирао српске традиционалне дезерте.
1. Kрофне
“Крапфен” је вероватно била прва крофна која се појавила у европском стилу, а следе сличне сорте у другим земљама. Ова пецива се традиционално припремају са лиснатим тестом које се дубоко пржи, док споља не добије златно-хрскаво тесто, а изнутра остаје мекано, лагано и прозрачно.
Иако се “крапфен” може припремити обичан, они се најчешће пуне или преливају џемовима и ванилом или чоколадним кремом, док се горњи део обично запрашује шећером у праху или топљеном чоколадом.
2. Гомбоце
Гомбоце или кнедле са шљивама су кнедле пуњене шљивама које се конзумирају широм Балкана, посебно у Србији и Хрватској. Тесто се прави са кромпиром, јајима и брашном. Кромпир треба кувати у сопственој кожи, ољуштити га, а затим и пире пре него што се комбинује са другим састојцима.
Када се припреми, тесто се уваља и шљиве се сместе на средину сваког квадрата, који се затим саставља у кнедлу. Ове кнедле су куване, а затим уваљене у комбинацији мрвица хлеба и шећера.
3. Шненокле
Îле флоттанте или плутајуће острво је популаран дезерт који потиче из Француске, а састоји се од меринга које се припрема у ванила крему, преливен је карамел сосом и тостираним бадемима. Меринге се обично праве од умућеног беланца, шећера и екстракта ваниле.
Овај класични дезерт је један од специјалитета француске кухиње, иако је популаран на међународном нивоу, понекад са благим варијацијама, у земљама као што су Аустрија (Сцхнееноцкерлн), Мађарска (Мадáртеј), Хрватска и Србија (шненокле) и Италија (уова ди неве).
4. Реформа торта
Реформа торта је богата српска вишеслојна торта. Састоји се од сунђерастог колача од ораха и кремастог чоколадног фила. Сунђер се прави од беланаца, шећера и ораха, док се фил припрема комбинацијом чоколаде, жуманаца, шећера и путера.
Горњи део и бочне стране колача обично су спојени са преосталим филом, док се посипање сецканих ораха често додаје као гарнирање на врху торте. Ова торта је део бројних свечаних манифестација и прослава у Србији, а верује се да датира из периода после Другог светског рата.
5. Васина торта
Васина торта је апсолутни класик српске кухиње који се састоји од сунђерасте базе ораха, кремастог фила направљеног од ораха, чоколаде и поморанџи, и два додатна прелива – шаума (мешавина беланаца, шећера, и мало воде) и чоколаде.
Торта датира из 1908. године, када је припремљена као поклон таште свом зету Васи Чокрљану из Параћина, који је супругу одвео у Беч како би могла да се породи у бољим условима. Треба напоменути да су поморанџе биле право благо у Србији 1908. године, што је један од главних разлога зашто је ова торта била толико драгоцена и вредна.
6. Руске шубаре
Руске капе или шубарице је дезерт који је посебно популаран у балканским земљама, попут Босне, Србије и Хрватске. База се прави са јајима, шећером, брашном и прашком за пециво. Традиционално је испуњен ванилом или чоколадом.
Путер ивице се затим прекривају чоколадом, а цела конструкција колача потом се уваља у кокос. Препоручује се сервирање колача када је добро охлађен.
7. Слатко од кајсија
Слатко од кајсије је српска слатко-воћна очувана комбијнација, која се у овом случају прави са кајсијама. Кајсије се обично прво љуште а затим полако крчкају у шећерном сирупу. Опционо, да би се очувало воће, кајсије се могу кратко натопити мешавином калцијум-хидроксида (исушиног креча) и воде.
Било да је преполовљена или коришћена цела, месо кајсије треба да остане нетакнуто, а за разлику од џемова, никада не би требало да се претвори у кашу. Слатко од кајсије је део српске традиције, обично се служи за дочек гостију.
8. Слатко од смокве
Слатко од смокве је популарна сорта српског слатког, врста воћног конзерванса који се прави са сезонским воћем, у овом случају са смоквама. Да би се очувале, зреле смокве се обично перу, чисте и кувају у шећерном сирупу пре него што се охладе и чувају у чистим стакленим теглама.
Ако се остављају целе, смокве треба убости виљушком да би се упио вишак сирупа у којем су се крчкале. Сок од лимуна, цитрична киселина или кришке лимуна обично се додају у конзерву како за укус, тако и за спречавање кристализације шећера, док остали уобичајени укуси укључују ванилу и мирисни геранијум.
9. Слатко од јагода
Слатко од јагода је врста српског конзерванса направљеног од јагода. Ово јело припада групи слатких конзерванаса који се традиционално праве од разних сезонских плодова, као што су јагоде, кајсије, трешње или лубенице. Јагоде опрати и очистити пре него што се скувају у шећерном сирупу.
Током кувања препоручује се да се воће не меша како би остало цело и да се не би претворило у кашу. Лимун се обично додаје како би се помогло очување воћа и добио додатни укус.
10. Слатко од дуња
Припадајући најразличитијим традиционалним конзервама које су познате као слатко, ова посластица се припрема једноставном методом којом се наменски или рендани квинси кувају у укусној мешавини воде, шећера и лимуновог сока. Конзерванс се повремено обогаћује зачинима или сецканим орасима и обично се чува у теглама.
Иако се слатко од дуња може користити у разним дезертима, традиционално се нуди као слатка ужина, која се обично служи на тањиру и праћена је чашом воде или локалном ракијом. Овај миришљави специјалитет очуван је широм Србије и Црне Горе.
Након поменутих ТОП 10 српских дезерта, реномирани портал за гастрономију ту није стао. Наставио је своју листу до најбоље 22 посластице!
На једанаестом месту нашла се маковњача, затим слатко, лења пита, слатко од вишања, резанци са маком, војвођански кох, слатко од руже, слатко од лубенице, херовке, пупинова пита, слатко од трешања и фонтош колач.
Подсећања ради, на листама “Taste Atlas-a” су се често могли наћи производи из Србије који би притом заузели водећа места, а један такав пример можете погледати ОВДЕ.
Преузмите андроид апликацију.
