Средовечна популација која се претерано брине има повећан ризик од срчаних обољења, можданог удара и дијабетеса типа 2, показало је истраживање.
Студија објављена у часопису Америчког удружења за срце показала је да је повећан ниво анксиозности и забринутости код мушкараца повезана с биолошким процесима који лоше утичу на срце и здравље уопштено.
Стручњаци су анализирали податке о 1.561 мушком испитанику. Они су учествовали у истраживању о нормативном старењу којим се од 1961. године прати старење мушкараца у САД. Узорак је већински укључивао белце који су 1975. у просеку били стари 53 године.
Мушкарци су на почетку истраживања прошли процену неуротичности и забринутости те је утврђено да нису имали срчане болести нити карцином.
Њихово здравствено стање се контролисало физичким прегледима и анализама крви сваких три до пет година па до смрти, или док нису одустали од истраживања.
У истраживању је мерено седам ризичних фактора за развој кардиометаболичких болести: систолички (горњи) притисак, дијастолички (доњи) притисак, укупни холестерол, триглицериди (масти у крви), гојазност (одређена индексом телесне масе), ниво шећера у крви (на празан стомак) и брзина седиментације еритроцита (SЕ) која указује на упалу.
Сваки испитаник је добио процену ризичности од обољења зависно од тога колико је кардиометаболичких ризичних фактора имао као и колико су били озбиљни.
„Иако је истраживање спроведено већином само на белим мушкарцима, открили смо да је повећан ниво анксиозности и бриге код мушкараца повезана с биолошким процесима који могу повећати могућност обољевања од срчаних болести и других метаболичких стања као и да је та повезаност присутна и пуно раније у животу него што се претпостављало, током детињства и адолесценције“, рекла је др Левина Ли, професор психијатрије на Медицинском универзитету у Бостону.
Додала је да присутност шест или више високоризичних кардиометаболичких маркера указује на велику вероватноћу да ће појединац развити, или је већ развио, кардиометаболичку болест.
Истраживање је показало да су од 33. до 65. године живота, испитаници у просеку добијали по један нови високоризични фактор сваких десет година.
Особе с високим нивоом неуротичности (емоционалне нестабилности) имале су већи број високоризичних фактора, док су они који се превише брину имали 10 одсто већу шансу за шест или више ризичних фактора који су утицали на обољења од кардиометаболичких болести.
„Открили смо да су мушкарци с високим нивоом анксиозности и бриге доследно имали већу вероватноћу од развоја болести него они с ниским нивоом“, рекла је Ли.
Стручњаци су истакли да се из података не може ишчитати да ли су испитаници имали дијагностификовану анксиозност, нити могу ли лекови да смање ризик.
Али према мишљењу докторке Ли, мушкарци могу да смање ризик ако се редовно прегледају, узимају лекове за висок притисак и одржавају здраву телесну тежину.
Преузмите андроид апликацију.
