Велики број грађана кренуо је данас нешто после 14.30 пешке из Новог Сада ка Сремским Карловацима, како би присуствовали обележавању Дан сећања на све страдале и прогнане у хрватској оружаној акцији „Олуја“.Они носе заставе Србије, а на челу колоне је транспарент „Олуја је геноцид“.
Србија и Република Српска данас ће у Сремским Карловцима обележити Дан сећања на све страдале и прогнане у хрватској оружаној акцији „Олуја“, а обележавању ће присуствовати председник Србије Александар Вучић.
Обележавању Дана сећања присуствоваће и председник Републике Српске Милорад Додик, а парастос страдалима служиће патријарх српски Порфирије, најављено је раније из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Хрватски напад на тадашњу Републику Српску Крајину и протеривање целокупног српског становништва са простора који су Срби настањивали вековима почео је у зору 4. августа 1995. године и трајао до 7. августа.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Према подацима Документационо информационог центра „Веритас“, у „Олуји“ је са простора Републике Српске Крајине протерано више од 220.000 Срба, а више од 1.900 их је убијено, при чему су почињени бројни злочини. Био је то највећи егзодус цивила у Европи после Другог светског рата.
Баста: ,,Морамо неговати историју сећања, веома је важно заједништво српског народа”
Покрајински секретар за спорт Дане Баста изјавио је данас да се морамо сећати хрватске оружане акције „Олуја“ и неговати историју сећања.
Баста је у Новом Саду, одакле је са великим бројем грађана кренуо пешке у Сремске Карловце како би вечерас присуствовали обележавању Дана сећања на страдале и прогнане у „Олуји“, рекао да га посебно радује што данас око себе види много младих људи, који нису ни били рођени када је „Олуја“ извршена.
„Драго ми је да ми чувамо то сећање“, истакао је Баста.
Навео је да су кренули у симболичну шетњу којом желе да одају пошту људима који су у колони избегли са својих огњишта из некадашње Републике Српске Крајине.
„Ово је само мали чин који ми можемо да урадимо за њих, да се такве колоне више никада не понове српском народу“, истакао је Баста.
Додао је да желе да пруже подршку и председнику Србије Александру Вучићу и целом државном руководству.
Баста је нагласио да је у овом тренутку веома битна саборност и заједништво српског народа.
„Велика већина тих људи који су избегли из тих крајева домове је пронашла у Новом Саду и северној српској покрајини, то су сада наше комшије, пријатељи, браћа и кумови. Они су променили својим доласком град Нови Сад. Данас смо уз њих“, рекао је Баста.
Хрватски напад на тадашњу Републику Српску Крајину и протеривање целокупног српског становништва са простора који су Срби настањивали вековима почео је у зору 4. августа 1995. године, а према подацима Документационо информационог центра „Веритас“, у „Олуји“ је са простора Републике Српске Крајине протерано више од 220.000 Срба, а више од 1.900 их је убијено, при чему су почињени бројни злочини.
Био је то највећи егзодус цивила у Европи после Другог светског рата.
Цвјетићанин: Етничко чишћење Срба у Хрватској почело много пре „Олује“
Државни секретар у Министарству за спорт Огњен Цвјетићанин, који је из Новог Сада кренуо пешке са великим бројем грађана Сремске Карловце, где ће вечерас присуствовати обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане у хрватској оружаној акцији „Олуја“, изјавио је да је етничко чишћење Срба са простора Хрватске почело много пре „Олује“ и да то не сме бити заборављено.
„Ја сам дошао овде 1991. године, а већина мојих рођака је дошла 1995. године. Ја сам дошао 1991. године из Задра, што показује да је етничко чишћење које се десило у ‘Олуји’ 1995. почело много раније“, истакао је Цвјетићанин.
Он је навео да је етничко чишћење прво почело у већим градовима – Задру, Загребу, Осјеку, Дубровнику, Сплиту и Вуковару.
„Срби који су живели у градовима, било их је више од 250.000, они су уцењивани, прогањани, ноћу су их звали на информативне разговоре и нису се враћли, остајали су без посла, морали су да потпишу папир лојлности у тадашњој новој независној држави Хрватској која се стварала 1991. године“, рекао је Цвјетићанин.
Додао је да је све то што се дешавало почетком деведесетих у великим градовима натерало Србе по селима да се организују и направе сеоске страже како би заштитили своја огњишта да се не би поновиле 1941. и 1945. година, када је, како је истакао, био масовни геноцид на територији НДХ.
„Ми смо данас овде да не заборавимо етничко чишћење које се дешаво десетинама година. Мој отац је био официр војске који је стао на браник свог огњишта у Лици, као и други наши очеви, стричеви, дедови“, казао је Цвјетићанин.
Он је додао да се српска војска борила против хрватске која је била бројнија и моћнија јер је била потпомогнута од НАТО-а и других земаља.
„Сва та моћ која се сурвала на обичан народ је резултирала етничким чишћењем“, рекао је Цвјетићанин.
Велики број грађана кренуо је данас нешто после 14.30 пешке из Новог Сада ка Сремским Карловацима, како би присуствовали обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане у хрватској оружаној акцији „Олуја“.
Подсећамо, вечерас се у Сремским Карловцима обележава 30 година од погрома Срба на централном догађају у 19.50 часова.
тањуг.рс
Велики број грађана кренуо пешке из Новиг Сада у Сремске Карловце на обележавање годишњице Олује
Преузмите андроид апликацију.
