Свима се то деси понекад. Прејели сте се и сада је потребна снага да преживите све оно што сте унели у свој организам, а можда није било неопходно. Тај осећај након „преждеравања“ је можда довољан подстицај да следећи пут поступимо другачије, а у наставку вам предочавамо шта се све дешава у вашем организму када унесете већу количину хране него што сте желели.
Ближи се време новогодишњих и божићних празника и није лоше знати ове појединости. За почетак, упамтите – врлина је у умерености.
Желудац се растеже
„Твој желудац је врло еластичан… као панталоне за јогу!“ објашњава докторка Лиса Еберли и додаје:
„Величина желуца варира од особе до особе, али у просеку може да прими литру садржаја. Када поједеш превише хране, желудац се може растегнути до запремнине од четири литре“, и додаје: „Добра је ствар што је желудац еластичан и брзо се враћа у нормалу, но ако се често преједаш, растегнуће се“.
„Дакле, они који игноришу осећај ситости и настављају да једу, растежу желудац, што доводи до чешћег осећаја глади и већег уноса хране те резултира зачараним кругом у ком непрестано нешто једу“, објашњава докторка.
Осим тога, постоји још једна лоша навика која доводи до повећања желуца – унос течности уз оброк.
„Када пијеш сок или пиво уз вечеру, у желуцу и цревима стварају се плинови који их додатно растежу. Газирана пића избаците, избегавај да пијете течност током хране, а након оброка попијте чај од ђумбира“, истиче др Еберли.
Глуви телефон
Тело је савршен систем у ком органи комуницирају па ће желудац, када дође време, послати мозгу информацију да је пун, но тај сигнал мозак ће добити тек двадесетак минута након што је послат, што значи да ћете се прејести уколико наставите да једете.
Ако непрестано понављате ову грешку, односно пребрзо једете и не дозвољавате органима да „поразговарају“ једни са другима о томе каква им је била вечера, доћи ћете до „глувих телефона“ и мозгу ће бити тешко да разазна када је желудац пун и када је време да ти каже да престанеш да једеш. Без осећаја ситости врло брзо ћете доћи до ситуације да не желите да станете на вагу.
Фатална љубав грелина и допамина
Врло укусна храна може имати опасне учинке на мозак.
„Претерана конзумација укусне хране може покренути реакције у систему награђивања мозга, сличне онима зебележене као завиност“, упозорава психолошкиња Никол Оригем.
Ево како то функционише: Када редовно једете, нутритивно богато и умерено, јешћете само када сте гладни. То је зато што се хормон грелин, који управља апетитом, повећава пре јела и смањује након. Али када се наједете печеног меса и пире кромпира, преко ког сте ставили и масан прелив, а потом поједете и колач, грелин ће остати активан
Код прекомерног уноса масти и шећера, хормон који регулише глад остаје повишен чак и након јела“, објашњава она.
Поред тога, ту је и осећај зависности, захваљујући појачаног лучењу допамина, док уживате у финој храни.
„Осим утицаја на апетит, грелин такође активира и допамин, тако да уносећи масне и слатке хране, ниво грелина остаје повећан, што активира ослобађање допамина. То ћете осетити кроз жудњу за још једним колачем. Осећаћете се сјајно. То доводи до зачараног круга и зависничког понашања.
Мозак се осећа награђено након што поједе укусну храну те тражи још овог удобног стимуланса што отвара циклус завиности. Решење лежи у својој исхрани избалансирате угљене хидрате и масти са протеинима и поврћем, како би свој мозак држали под контролом.
Хормони
Док грелин стимулише апетит, други хормони га држе под контролом, но комуникација између хормона и мозга, као што смо већ поменули траје и до 20 минута па ако једе брзо и халапљиво, можда ћеш појести много више,него што је потребно.
„Оксинтомодулин и пептид тирозин тирозин су хормони ситости које излучују црева. Ту је и хормон који се зове лептин, а он говори мозгу колико енергије тренутно имате и колико хране вам треба – нешто попут банковног рачуна који живи од плате до плате“, објашњава докторка Еберли.
Лептин подстиче мозак да престане да једете, али пошто је језик често бржи од мозга, тако је и вилица, односно ваша рука бржа од мозга…
Будући да сте током обилног оброка унели више калорија, него што ваше тело може да потроши, оне се претварају у масноће и складиште се у пределу стомака и бутина.
„Једноставно речено, што више шећера и угљених хидрата поједеш, више ће их бити похрањено као маст ако се не бавите никаквом физичком активношћу, односно не трошите оно што сте унели“; додаје докторка која саветује да двадесетоминутну шетњу одмах након оброка.
Шећер у крви као на трамполини
Кад се преједеш, гуштерача производи додатни инсулилн како би обрадила количину шећера из угљених хидрата и уклонила га из крви. И ту не стаје.
„Твоје тело ће производити инсулин све док мозак не добије информацију да су количине шећера у крви сигурне. Но, хормони су спори па док пренесу мозгу информацију да је све у реду са шећером, он је већ пренизак, а ви се осећате уморно, исцрпљено па чак и депресивно и опет желите да једете“.
Штавише, жудите за угљеним хидратима и шећером како бисте подигли шећер који ће потом гуштерача морати да обради и поновно ћете осетити умор након краткотрајног осећаја полета. Докторка и за овај проблем саветује шетњу одмах након оброка, како би избегла, односно пребродила умор изазван скакањем шећера у крви
Преузмите андроид апликацију.
