На Пленарном заседању Међународне алијансе за сећање на Холокауст (IHRA) у Јерусалиму, министар за европске интеграције и шеф Националне делегације Републике Србије Немања Старовић поручио је да Србија остаје чврсто и недвосмислено посвећена борби против антисемитизма, историјског ревизионизма и сваког облика релативизације Холокауста.
Министар је најоштрије осудио пораст антисемитизма у свету, укључујући и недавни терористички напад у Сиднеју, нагласивши да је ћутање и толеранција према екстремизму једнако опасна као и сами злочини мотивисани мржњом.
„Толеранција према мржњи и екстремизму није неутралност – она представља саучесништво. У цивилизованом свету нема места ни за оправдавање, ни за релативизацију нацизма, антисемитизма и усташке идеологије“, поручио је Старовић, нагласивши да посебно забрињава то што стотине хиљада људи у Загребу узвикује усташке слогане, док се у исто време у парламенту Хрватске одржавају квази-научни скупови на којима се релативизује масовно страдање Срба, Јевреја и Рома у систему логора Јасеновац током Другог светског рата.
Он је истакао да је Република Србија, као пуноправна чланица IHRA од 2011. године, на нивоу Владе прихватила све четири дефиниције Алијансе и да континуирано ради на очувању културе сећања, укључујући обнову Меморијалног центра „Старо сајмиште“ и унапређење Спомен-парка „Јајинци“.
Говорећи о забрани посете председника Републике Србије Александру Вучићу меморијалном комплексу Јасеновац, министар је оценио да је реч о морално и цивилизацијски неприхватљивом чину који представља политичку инструментализацију места масовног страдања.
„Места страдања морају бити изнад дневне политике. Забрана одавања пијетета жртвама представља грубо нарушавање културе сећања и основних принципа које IHRA заступа“, нагласио је Старовић.
У закључку, министар је поручио да Република Србија остаје дубоко привржена очувању истине о Холокаусту и геноцидима почињеним током Другог светског рата, уз јасно противљење сваком облику негирања, умањивања или искривљавања историјских чињеница.
Култура сећања, како је истакао, није питање политичког избора, већ цивилизацијска обавеза, а борба против антисемитизма, мржње и екстремизма мора бити заједничка, јасна и бескомпромисна – у интересу достојанства жртава и вредности савременог демократског друштва.
Ђедовић Хандановић: Србија трећу годину лидер у реформама у оквиру Енергетске заједнице
Преузмите андроид апликацију.
