Државни секретар Министарства спољних послова Немања Старовић каже за РТС да приштинска администрација својим понашањем отворено баца рукавицу у лице Београду и европским медијаторима, због чега верује да се приближава „моменат истине“, када ће морати да се добије јасан одговор на питање да ли је Бриселски споразум на снази или није.
Novo jutro
Брисел је у четвртак био домаћин наставка преговора између Београда и Приштине, а Немања Старовић објашњава да се ради о наставку дијалога на техничком нивоу, како би се пронашло решење за питање слободе кретања, односно промета аутомобила преко административних прелаза.
„Међутим, имали смо прилику да видимо и чујемо јуче један став Приштине који нам је добро познат и који је израз потпуног одсуства жеље за било каквим компромисом“, истиче Старовић.
Каже да су и претходне приштинске администрације одбијале да спроведу обавезе преузете потписивањем Бриселоског споразума, али да су за то тражиле некаква оправдања, док Аљбин Курти са својим сарадницима веома јасно и отворено говори да не жели да спроведе Бриселски споразум, уз образложење да су га потписали припадници претходних администрација.
„Они на тај начин веома отворено бацају рукавицу у лице, не само званичном Београду, већ и европским медијаторима. Због тога верујем да се у наредних неколико месеци приближавамо такозваном моменту истине, када ће морати да се добије јасан одговор на питање да ли је Бриселски споразум на снази или није“, наглашава Старовић.
Истиче да Србија мора добити веома јасне гаранције да ће Бриселски споразум бити примењен у целости, што би, како каже, био најбољи могући исход.
„Ако такве гаранције од европских медијатора не добијемо, бојим се да ћемо доћи у ситуацију да ћемо морати у бројним сегментима да се вратимо у време пре него што је Бриселски споразум потписан 2013. године, што не би било добро“, упозорава Старовић.
Наглашава да су чак и албански бирачи на локалним изборима Косову и Метохији показали шта мисле о политици Аљбина Куртија јер је, како наводи, изгубио близу 300.000 гласова.
„У свему томе лежи једна опасност , а у складу са народном мудрошћу да је звер најопаснија када је рањена и због тога имамо високу дозу опреза када су у питању будући потези Аљбина Куртија и приштинске администрације. Бојим се да ћемо у наредним недељама и месецима сведочити покушајима Приштине да дестабилизује ситуацију на терену, по добро опробаном рецепту“, истиче Старовић.
Каже да је за Србе на Косову и Метохији формирање Заједнице српских општина насушна потреба и нада се да ће у Европској унији превладати разум.
Немања Старовић каже и да је извештај Европске комисије о напретку Србије у процесу евроинтеграција веома добар, па чак и најпозитивнији у последњих неколико година.
„Ипак, нема простора за великом еуфоријом, колико год били задовољни, пре свега препоруком да се до краја године отворе још два преговарачка кластера, а имајући у виду да коначни суд ипак доносе државе чланице“, наводи Старовић.
Подсећа да је у региону већ било примера да препруке Европске комисије буду редовно блокиране од стране држава чланица.
„На нама је да наставимо са спровођењем реформи, које су у интересу наших грађана, свесни чињенице да је пуноправно чланство у Европској унији наш недвосмислен интерес“, наглашава Старовић.
Истиче, ипак, да то само мањим делом зависи од Србије, а много већим делом од воље у државама чланицама Уније.
Министар спољних послова Никола Селаковић боравио је недавно у Ватикану, где је добио подршку Свете столице када је реч о очувању суверенитета и територијалног интегритета Србије, што је, истиче Старовић, изузетно важна порука.
„Колико год некада били компликовани односи између Српске православне цркве и Римокатоличке цркве, односи Србије и Ватикана су за нас веома драгоцени, имајући у виду пре свега да Света столица не признаје независност Косова и Метохије и да је ауторитет те државе у међународној арени изузетно велик“, објашњава Старовић.
Каже да сигурно постоји бар неколико десетина суверених држава, пре свега у Латинској Америци, које у својој спољнополитичкој оријентацији у значајној мери прате позиционирање Свете столице.
„Морамо бити свесни чињенице да римокатолички свет броји преко милијарду и 300 милиона људи. Морамо некако да се изместимо из балканоцентричне и евроцентричне перспективе. Највећи број римокатолика на свету живи изван европског континента и говоримо о нацијама са којима имамо углавниом веома добре и пријатељске односе“, наводи Старовић.
Сматра да је важно да дијалог између Србије и Ватикана остане интензиван, а да би у перспективи било добро и да се развије дијалог између Српске православне цркве и Римокатоличке цркве, који не би био оптерећен ужим балканским проблемима.
Преузмите андроид апликацију.
