Пиротски качкаваљ познат као „старопланинско злато”, али и бројне друге врсте сирева могли би ускоро да се нађу поново на европским и светским трпезама захваљујући томе што некада чувена пиротска „Млекара”, која је качкаваљем опскрбљивала чак и Белу кућу у Вашингтону, поново почиње са радом.
Нови сувласник „Млекаре” бизнисмен Милан Јовановић, који је готово четири деценије у млекарству, рекао је за Танјуг да је почетак производње планиран у наредних неколико месеци, а у току су последње припреме пред почетак производње.
„Планирамо да кренемо за највише месец, месец и по дана. Ово је крај који је због Старе планине и предела у окружењу рођен за млекарство, имамо и Млекарску школу у комшилуку и са школом ћемо имати заједнички наступ на тржишту. Капацитети ’Млекаре’ су око 60 тона у смени, ми ћемо кренути са 20 тона, радићемо качкаваљ и беле сиреве, али то је оно што је карактеристично за овај крај. Врло брзо планирамо извоз на страна тржишта, већ имамо прелиминарно договорене послове и надамо се да ће то ићи како треба”, казао је Јовановић.
Директорка „Млекаре” Ивана Пешић, објаснила је да је ова фирма била у прилично лошем стању.
„Била је запуштена, доста опреме је недостајало тако да смо имали врло тежак и напоран период где смо морали да уложимо труд и рад да је доведемо у стање као када је била на широко позната. Наш циљ је да направимо онај прави пиротски качкаваљ, оно по чему су овај град и ова „Млекара” били веома познати. Некада је овај качкаваљ извожен у САД, био је на трпези Беле куће и наш циљ је да направимо квалитетан производ који ће оправдати име ове ’Млекаре’ и име овог града”, навела је Пешићева.
Своју шансу види и Млекарска школа, за коју је вест о поновном покретању производње у „Млекари” велика шанса. Директор школе, једине на простору некадашње СФРЈ која образује кадрове за млекарство, Ненад Ђорђевић казао је да је сарадња са новим власницима „Млекаре” изузетна и да се очекује много бенефита за школу у будућности.
Преузмите андроид апликацију.
