Извештај о извршењу буџета у првој половини године, који је новосадска скупштина усвојила у у петак, показао је релативно уобичајену слику функционисања града – приходи се остварују у веома великом проценту у односу на планирано, док расходи, сем текућих, заостају.
Тај заостатак је нешто мањи него претходних година, што је била и једна од основних замерки локалне опозиције која у Скупштини Новог Сада.
На самој седници, опозиција, коју чини по троје одборника СРС и Нове ДШ, нису подржали извештај, сматрајући, између осталог, да ће због слабије реализације поново доћи до високог суфицита на крају године, а самим тим и до мање инвестиција у градску инфраструктуру.
Ипак, представници владајуће коалиције, одборници и чланови Градског већа, напоменули су да је прва половина године време за планирање и уговарање, да тек следе велики послови, те да ће реалнији приказ дати деветомесечни извештај о извршењу градског буџета. Како се могло чути у скупштинској расправи, градска власт је спокојна да ће овогодишњи буџет бити остварен у већој мери него ранијих година.
По самом извештају, у градску касу у првих шест месеци, слило се нешто више од 16,4 милијарде динара, што је 86,4 одсто у односу на планирано, док су сама примања и приходи нешто мањи од 14,4 милијарде динара те су остварени 84,7 одсто од плана.
Саму стртуктуру прихода чине општи буџетски приходи са 81,9 одсто, „суфицит“ то јест нераспоређени новац из претходних година 11 одсто, новац с других нивоа власти има удео од 2,1 одсто, док су остали приходи на мање од два процента.
Највећи удео у текућим приходима новосадске касе имају порези са 77,2 одсто, затим непорески 17 одсто, а донације и трансфери чине 5,8 одсто.
Међу порезима, највише се приходовало од пореза на доходак, добит и капиталне добитке, и то скоро 7,4 милијарде динара, што је и више од планираног јер тај износ чини 51 одсто целогодишњег плана. Уједно, у укупном износу буџета приход од ових пореза чини удео од 51,3 одсто и већи је у односу на исти период прошле године за 16,8 одсто.
Ову чињеницу градски званичници често су истицали током скупштинског заседања у петак, као показатељ да је градска економија у добром стању и да се то одржава позитивно и на градске приходе.
Порез на имовину донео је у градску касу за пола године око 2,8 милијарди, што је 48,5 одсто годишњег плана, чини 19,6 одсто укупног буџета, а ти приходи су већи на исте из прошле године за девет одсто. Од непореских прихода, 1,48 милијарди динара (10,3 одсто буџета) „зарађено“ је од градске имовине.
Што се тиче потрошње, она је у првом полугодишту 2022. године била на нивоу од скоро 13 милијарди динара, што је 68,1 одсто од плана за првих шест месеци. Ипак, у извештају стоји да је и таква, већа за 20,8 одсто у односу на исти период прошле године. Око 9,6 милијарди од тих расхода отишло је на текуће трошкове, 3.2 милијарде динара коштају капитални издаци, а за отплату кредита утрошено је 153,6 милиона динара.
Међутим, у извештају се каже и да однос текуће и капиталне потрошње изгледа другачије ако се из текућих трошкова изузму капиталне субвенције (346 милиона динара), капитални трансфери другим нивоима власти (102 милиона) и капиталне дотације и трансфере од око 160 милиона динара. У том случају, капитална потрошња износи око 3,8 милијарди или 29,6 одсто укупне потрошње.
На запослене у првих шест месеци Град је утрошио нешто више од 2,5 милијарди динара, за услуге и робу плаћено је око 3,3 милијарде, на текуће субвенције градским предузећима 335,2 милиона, на већ поменуте капиталне субвенције 346 милиона и на субвенције приватним предузећима 66,8 милиона динара.
Како је истакнуто у извештају, са скоро 2,6 милијарди уложених у основна средства Града, као што су зграде и земљиште, удвостручен је износ за те намене из истог периода прошле године.
У градској каси је у првој половини године остало „вишка“ од скоро 1,2 милијарде динара.
Преузмите андроид апликацију.
