Почетна > Бизнис
Бизнис

Станић: Могуће одлагање Споразума о слободном тржишту рада на простору Отвореног Балкана

Помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије Бојан Станић изјавио је данас да је могуће да се поново одложи потписивање Споразума о заједничком тржишту рада на простору чланица Иницијативе Отворени Балкан.
Фото: Wikimediacommons/Pixius

Он је за Танјуг рекао да су у наредна два дана у Скопљу планирани сусрети везани за иницијативу Отворени Балкан.

„Како су се данас појавиле информације у медијима да ће тај протокол о потписивању Споразума о заједничком тржишту рада на простору чланица Иницијативе ОБ бити одложен због техничких разлога, то је оно што још није званично потврђено, али врло могуће. Већ је одложено неколико пута. Сутра је састанак лидера Албаније, Србије и Северне Македоније, а прекосутра састанак у оквиру сарадње између земаља западног Балкана и Европске уније где ће бити присутни и други лидери“, рекао је Станић.

На питање да ли мисли да криза у дијалогу Београда и Приштине може да утиче на развој Иницијативе ОБ, Станић је одговорио да не може доћи до проблема директно јер су у питању одвојени процеси.

„Преговори између Београда и Приштине су једна ствар, а преговори између Тиране, Београда и Скопља су потпуно друга ствар која се не наравно тичу економске интеграције, а ово је политички процес. У неким индиректним стварима вероватно да, али ми као привредници о томе не можемо да говоримо. Потреба је да тржиште буде интегрисаније, а не може бити уколико постоје одређене техничке ствари, које могу да представљају проблеме“, оценио је Станић.

Очекује се да 1. фебруара буде потписан Споразум о царинској процедури Србије и Северне Македоније, и како је Станић објаснио, реч је о нечему што треба да омогући што једноставнију трговину између земаља чланица у оквиру Иницијативе ОБ.

„Да се посматра као да нема границе, за робе, услуге али и капитал. Одређене ствари су реализоване у погледу трговине робом, али оно што је требало да се заокружи, то је тржиште рада, и тако буде заокружена једна целина“, рекао је Станић.

Када је реч о робама, Станић истиче да треба имати у виду да ти услови који се постигну између Србије и Северне Македионије треба да важе и између Албаније и Северне Македоније, како би роба из Београда, Тиране могла да стигне као да се ради о заједничком тржишту.

Станић је коментаришући најављену међународну изложбу ЕXПО2027 рекао да она није важна само за Београд и Србију већ и за привреде целог региона.

„Не само Србија, Београд него треба да допринесе и развоју целог региона, јер је замишљено да ту буду представљене и привреде из региона, пре свега се ту имало у виду Отворени Балкан, а и друге чланице тог једног неформалног оквира западни Балкан“, рекао је Станић.

Говорећи о привреди Србије, она се у Иницијативи позиционирала као лидер да се регион интегрише у економском смислу.

„Заинтересована је да и друге државе буду укључене, јер је то најбољи начин да се реше све политичке несугласице које постоје. Тај политички ризик који постоји је једна од већих сметњи за веће и значајније инвестиције које би долазиле из иностранства на овај простор, јер они прво имају у виду политички ризик. Нису у прилици да дубље уђу у анализе неких медијских наслова и у то да ли имају везе са реалношћу“, оценио је Станић.

Србија је ове године преузела председавање економском организацијом ЦЕФТА, а Станић у вези са тим истиче да је потребна реакција ЕУ како би се утицало на Приштину, да поништи одлуку о забрани трговине финалним производима из Србије јер се на тај начин крши ЦЕФТА уговор о слободној трговини.

„Кршећи ЦЕФТА споразум и све те иницијативе ка регионалној интеграцији, приштинске власти су једноставно забраниле финалне производе из Србије. Ту се види да ти политички проблеми ограничавају привредни развој.Србији су везане руке да утиче на Приштину, оно што се очекује јесте модератор, ЕУ, да она утиче да ова неразумна одлука буде што пре укинута, јер то штети привреди и Србије и КиМ, имајући у виду да се сада на територији КиМ мора увозити роба која је у односу цена квалитет мање конкурента од ове што долази из централне Србије“, рекао је Станић.

На питање да ли сукоб на Блиском Истоку и Црвеном мору може да се одрази на Србију, али и глобално у економском смислу, Станић је рекао да треба пратити цену нафте.

„У директном смислу ово што се тренутно дешава у Црвеном мору не утиче на привреду Србије јер сада немамо неку алармантну ситауацију, да се масовно фирме жале на проблеме. Али, када погледате на светском нивоу, да узмео пример цене нафте, она је стабилна у последњих месец дана, они догађаји који утичу на спуштање цене нафте, као што је успоравање светске привреде и неизвесност у погледу даљег инвестирања, висина камаптних стопа могу утицати на инфлацију“, рекао је Станић.

RZS: Izvoz Srbije u 2022. godini 3.103,9 milijarde dinara

 

Преузмите андроид апликацију.