На данашњи дан 1924. године, отворен је стадион „Карађорђе“, највећи стадион у Новом Саду на којем већ 100 година наступа ФК Војводина.
Данас је Карађорђе дом, како фудбалера, тако и других спортова попут атлетике. На овом стадиону се годинама организују и разне манифестације и окупљана и на неки начин је постао један од симбола Новог Сада.
Највеће заслуге за за изградњу Карађорђа, приписују се Даки Поповићу, у чију је част експедиција „старе даме“ данас посетила његов гроб и положила венац.
Давид Дака Поповић рођен је у Новом Саду 28. децембра 1886. Након завршене гимназије, дипломирао је на Политехничком факултету у Будимпешти 1914. године. Био је члан Српског народног одбора у Новом Саду 1918. године. Задатак му је био да од немачке армије која се повлачила преузима мостове на Дунаву. Једно време је био инжењер у дирекцији Народне управе у Суботици. Поповић је 1921. године основао приватно грађевинско предузеће. Изградио је бројне стамбене јединице и индустријске објекте по Војводини.
Нови Сад и ширу околину посебно је задужио изградњом насипа у дужини од седам километара, од ушћа канала Краља Александра па до Шајкашког рита. Тај монументални посао је завршен 1933. године. Моћна река је укроћена, добијено је 5.000 јутара обрадиве површине, а Нови Сад је на дужи период био миран од поплава. Сам је о томе рекао следеће: „Новосадски насип сматрам својим највећим политичким успехом и да ништа друго нисам учинио за свој родни град, због овог насипа вредело ми је ући у политику. Из Новог Сада су нестале баре, а са њима и комарци“, причао је својевремено Дака.
Визионар и Војводинаш
Дака Поповић је искористио свој политички и економски утицај како би се решило питање изградње игралишта ФК Војводина. Иза целе акције стајао је Дака Поповић који је направио план изградње и добрим делом је из својих извора финансирао изградњу стадиона. На место председника ФК Војводина долази 1922. године, мада је већ од ослобођења активно учествовао у обнови рада клуба. Нови Сад је посебно задужио својим историјским истраживањима и делима. Поживео је до 1967. године, а бираним речима о њему је данас говорио и члан УО ФК Војводина Петар Ђурђев.
– Давид Дака Поповић је толико учинио у културном, друштвеном и спортском животу Новог Сада. Подсетићу вас да је био краљевски сенатор, први бан Дунавске бановине и да је кроз свој инжињерски посао много задужио Нови Сад. Међутим, слабо је позната чињеница да је више од деценије обављао функцију почасног председника ФК Војводина. Такође, од својих личних средстава довео је прва два професионална играча. Био је и кључан за завршетак процеса и изградњу игралишта за ФК Војводина. Он је вешто користио свој друштвено-политички положај и оно што је оставио у својој писаној грађи, бројне менице за изградњу плаћао је из сопствених средстава. Пројектовао је први западну трибину стадиона, али и како се тада звало „облачионица“. Те 1924. године завршен, а занимљиво је и то да је потпис клуба на читав посао ставио Георгије Живанов, будући свештеномученик, који је страдао у страшном јануарском погрому 1942. године. Жеља оснивача и првих играча била је да стадион понесе име „Карађорђе“, што јасно говори о националном предзнаку и важности за српску заједницу. После стотину годину, а „Карађорђе“ је и даље дом играча, навијача и свих оних којима је у срцу Војводина. Због тога смо данас овде, да одамо почаст и захвалимо се Даки Поповићу за све што је урадио за наш клуб – поручио је Петар Ђурђев.
Стадион ускоро по УЕФА стандардима
На стогодишњицу „Карађорђа“, теку и радови терена, који ће до краја лета бити по највишим европским стандарима. У току је постављање хибридне траве, а по први пут ће се уградити и грејни систем. Осим тога, Карађорђе добија и комплетан дренажни систем, чиме ћемо имати модеран терен по европским стандарима.
„Императив код инспекције УЕФА јесте управо овакав систем и хибридна трава, која је три до четири пута отпорнија. Њу чине 98% природне траве и свега два синтетичка влакна која се ушивају на врло малим размацима по читавом терену, што значи да ће сам корен бити чвршћи и отпорнији“, објашњава директорка стадиона Јелена Кулпински.
Стадион Карађорђе би требао да прође и кроз целокупну реконструкцију, како је наведено још 2022. године. Планом је предвиђена изградња новог сектора за медије, као и реорганизација западне трибине. Почетак ових радова најављиван је за крај 2022. године, затим 2023, да би сада почели радови на терену, које би требало да прате и радови на самом стадиону.
Војводина ће овог лета морати да угости славни Ајакс у Бачкој Тополи, на „ТСЦ арени“, јер ће 1. августа бити на отприлике половини радова.
Преузмите андроид апликацију.
