БРИКС је удружење пет великих земаља, Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужну Африку (акроним је састављен од почетних слова држава на енглеском језику).
На петнаестогишњицу постојања, на 15. самиту БРИКС-а одржаном у Јоханесбургу у Јужноафричкој Републици, 24. августа ова групација позавла је Саудијску Арабију, Аргентину, Уједињене Арапске Емирате, Етиопију, Иран и Египат да се придруже овој заједници држава, чији циљ је свакако да се убрза покушај реконструкције светског поретка.
БРИКС је примио део заинтересованих држава у своје чланство и оставио отворена врата будућем проширењу, пошто су десетине других земаља изразиле интересовање да се придруже групи за коју верују да ће моћи да парира досадашњим глобалним играчима.
“Ово проширење чланства је историјско”, рекао је кинески председник Си Ђинпинг, који је био и “најгласнији” заговорник проширења блока.”То показује одлучност земаља БРИКС-а за јединство и сарадњу са ширим земљама у развоју”.
Шест нових земаља кандидата ће званично постати чланице 1. јануара 2024. године, рекао је јужноафрички председник Сирил Рамафоса.
Проширење даје нову економску тежину БРИКС-у.
Многи посматрачи верују да ће савез држава, сада назван и БРИКС плус, померити политичко и економско тежиште широм света. Стара група, БРИКС, представљала је 42 одсто светске популације и око 25 одсто глобалне економске производње. БРИКС плус, будућа група, представљаће 37 одсто светске економије и 46 одсто светске популације
Пошто се већина нових чланица БРИКС-а сматра економијама у развоју, њихов улазак у ову групу неће обезбедити већи утицај на њен укупан удео у БДП-у.
Очекује се да ће првобитних шест чланица БРИКС-а имати комбиновани БДП од 27,6 милијарди долара у 2023. години, што представља 26,3% укупног глобалног БДП-а. Са прикљученим новим чланицама, очекивани БДП групе ће се благо попети на 30,8 милијарди долара, што је довољно за глобални удео од 29,3%.
Удео у глобалној популацији
БРИКС је одувек представљао велики део глобалне популације захваљујући Кини и Индији, које су једине земље са преко милијарду становника.
Друге две највеће државе, по броју становника, које се сада придружују БРИКС-у су Етиопија (126,5 милиона) и Египат (112,7 милиона).
Могуће је да би БРИКС на крају могао да премаши 50% глобалне популације, јер је много више земаља изразило жељу да се придружи.
Удео у производњи нафте
Иако свет покушава да се одмакне од фосилних горива, глобално тржиште нафте је и даље невероватно велико и у будућности БРИКС ће играти много већу улогу у томе. То је највише због пријема Саудијске Арабије, која сама чини 12,9% светске производње нафте.
На основу података из Статистичког прегледа Светког енергетског инсититута за 2022, удео БРИКС-а у производњи нафте ће порасти са 20,4% на 43,1%.
Улазак Саудијске Арабије у блок има потенцијално далекосежне последице, с обзиром на то да снага долара делом произлази из његовог статуса доминантне валуте на међународним тржиштима нафте. Саудијска Арабија је наводно разматрала продају сирове нафте у кинеским јуанима. Дедоларизација је један од циљева БРИКС -а, као и успостављање новог светског монетарног поретка, што је јасно саопштено још на самиту ове групације у Русији 2009. године. До сада није било много напретка по овом питању, спомињала се идеја заједничке валуте, али је могуће да ће се у наредним годинама више радити на овој идеји.
Вреди напоменути да се Кина залаже за то да трговина нафтом буде деноминтно у јуанима и да прихватање Саудијске Арабије у БРИКС може да ојача ову амбицију, и на тај начин потенцијално промени динамику глобалне трговине нафтом. О коришћењу јуана уместо долара разговарано је у фебруару 2022. године на највишем нивоу између Кине и Саудијске Арабије.
Саудијци су 2020. били највећи регионални трговински партнер Кине са увозом и извозом у вредности од преко 60,6 милијарди евра.
Трговинске везе две државе заснивају се на узајмној економској користи, а највеће упориште имају у кинеској иницијативи „Појас и пут”, која има вредност од неколико трилиона долара, као и на иницијативи Саудијске Арабије, која има сопствени пројекат модернизације „Визија 2030″.
Такође, очигледне су предности пословања ове две земље, које ће дугорочно бити купци и увозници гаса и нафте, док европски клијенти све више траже алтернативне изворе енергије у виду соларне и енергије ветра.
Удео у глобалном извозу
Председник Јужноафричке Републике Сирила Рамафосе на Самиту је рекао да је време да почну да се користе локалне валуте и алтернативни системи плаћања, те је указао да поједине земље то већ увелико раде – Кина и Индија своје трансакције реализују у јуанима и рупијима, док се извоз из Русије реализује у рубљама.
Дедоларизација коју пропагира БРИКС сигурно изазива велику забринутост у Вашингтону.
Последњи показатељ укључен у нашу графику је глобални извоз, који је заснован на подацима Светске трговинске организације за 2022. Видимо да ће експанзија БРИКС-а повећати удео групе у глобалном извозу (трговина робом) на 25,1%, са 20,2%.
Постоје и два додатна индикатора који додатно указују на потенцијал ове групе: стопа раста интерних извоза унутар БРИКС и висина страних директних инвестиција у земље-чланице.
Према наводима Конференције УН о трговини и развоју, обе те стопе су изнад просечне у глобалном поређењу.
Развој Кине и њена доминација по питању трговинског биланса унутар БРИКС не доводи се у питање. Кина је највећи трговински партнер Бразила, Русије и Јужноафричке Републике. Само је Индија изузетак. У тој земљи је Кина на другом месту, након САД-а.
По подацима УН о трговинском развоју Кина је највећи светски извозник. Главни извозници који нису део БРИКС-а су САД (8,3%), Немачка (6,6%), Холандија (3,9%) и Јапан (3,0%).
Ко још жели да се придружи?
Према Ројтерсу, постоји преко 40 земаља које су изразиле интересовање за придруживање БРИКС-у. Мања група од 16 земаља је заправо поднела захтев за чланство, а ова листа укључује и Алжир, Кубу, Индонезију, Палестину и Вијетнам
“БРИКС се ни са ким не такмичи”, рекао је у онлајн обраћању руски председник Владимир Путин. “Али такође је очигледно да овај процес настајања новог светског поретка и даље има жестоке противнике”.
Ирански председник Ебрахим Раиси приликом обраћања нацији прошле недеље, истакао је да проширење “показује да је једнострани приступ на путу ка пропасти” оптужујући САД за баш такав приступ његовој држави.
Пекинг је близак Етиопији, а укључивање Етиопије и Египла, афричких држава, говори и о жељи Јужне Африке да појача свој глас у глобалним пословима.
Постоје бојазни да ће долазити до сукоба у оквиру БРИКС плус, јер су сада њене чланице и Саудијска Арабија и Иран. Обе земље претендују на превласт на Блиском истоку. Иран подржава побуњенике у Јемену, против којих се Саудијска Арабија већ дуже време бори. Кина је почетком године направила покушај посредовања између ове две земље.
С друге стране Ријад није крио задовољство због прикључивања. „Радујемо се развоју ове сарадње како бисмо створили нове развојне и економске могућности и подигли наш однос на виши ниво”, рекао је саудијски шеф дипломатије, принц Фејсал бин Фархан, а преноси Ројтерс.
Председник Уједињених Арапских Емирата, шеик Мухамед бин Зајед, истакао је да цени што је његова земља постала нови члан. „Поштујемо визију руководства БРИКС-а и ценимо укључивање УАЕ као члана ове важне групе.
Радујемо се континуираној посвећености сарадњи за просперитет достојанства и добробит свих нација и људи широм света”, нагласио је шеик Мухамед бин Зајед на друштвеној мрежи „Икс”.
Ширење економског блока БРИКС -а учиниће групу “јачом и ефикаснијом”, рекао је индијски премијер Нарендра Моди.
“Поводом 15. годишњице БРИКС -а, донели смо одлуку да проширимо овај блок”, написао је Моди на друштвеној мрежи X, некадашњем Твитеру.
On the occasion of the 15th anniversary of BRICS, we have taken the decision to expand this forum. India has always fully supported this expansion. Such an expansion will make BRICS stronger and more effective.
In that spirit, India welcomes Argentina, Egypt, Ethiopia, Iran,…
— Narendra Modi (@narendramodi) August 24, 2023
Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш присуствовао је такође 15. Самиту БРИКС -а. Он је поновио дугогодишње позиве БРИКС-а на реформе Савета безбедности УН, Међународног монетарног фонда и Светске банке.
“Данашње глобалне структуре управљања одражавају јучерашњи свет”, рекао је Гутереш. “Да би мултилатералне институције остале заиста универзалне, морају се реформисати како би одражавале данашњу моћ и економску реалност“.
И након свих чињеница, јасно је само једно – нови акроним за групу БРИКС ће ускоро бити потребан.
Преузмите андроид апликацију.
