Неопланта је латински назив за Нови Сад. Историја показује да је ово име из периода римских освајања незаборавно, те тако данас имамо Неопланту као име, не само за Нови Сад, већ и за бројне објекте, предузећа, вина, храну.
У претходним текстовима посветили смо пажњу како су Римљани дали назив Новом Саду, али и сорти вина која се зове Неопланта и које је аутохтоно је вино сремске регије. Овог пута говорићемо о нечему добро познатом старијој генерацији Новосађана, а у питању је филмско предузеће.
Филмско предузеће „Неопланта“
Филмско предузеће „Неопланта филм“ је новосадско предузеће које је постојало непуних 20 година. Ово предузеће основано 1966. године у Новом Саду, а званично је престало са радом 1985. године. Занимљиво је да је оснивање ове продуцентске куће, која носи овај занимљиви и стари латински назив за Нови Сад, започето врло спонтано. Од аматарезима до професионализма.
Наиме, прво се десило да су се група заљубљеника у филм окупљала како би повремено снимила неки аматерски филм. Временом се јавила много велика потреба за документарцима, али и другим филмовима у граду. То је била прилика да ово аматерско окупљање прерасте у филмско предузеће.
У јуну 1966. године на предлог Извршног већа и Скупштине основана је „Неопланта филм“. Оснивање је имало за циљ снимање документараца, а у периоду свог постојања ова филмска кућа снимала је и краткометражне игране филмове, дугометражне, анимиране, поред документарних.
Адресе је ова продукцијска кућа мењала, али је свака била у централном делу града, од Матице српске до Железничке улице. Такође, поред адресе, у овом филмском предузећу мењали су се и директори, као и сарадници Неопланте филма.
Оно што се наводи као један од бројних проблема јесте то што ово филмско предузеће никада није било приватно, ни самостално, већ искључиво под палицом државе. То је спутавало редитеље, али и оне који одговарају да преузму одговорност за снимљено које је било у нескладу са тадашњим вредностима југословенске политике.
Тако је 80-их година услед финансијских проблема покренут процес за одлазак овог предузећа у стечај, што је 1985. и резултирало коначном одлуком.
Оно што је остало иза ове продукцијске куће јесу бројни сарадници, продуценти и филмови попут: Салаш у маломе риту, Живот је леп, Мистерије организма, Самртно пролеће, и многи други…
Оно што се још често спомиње у овој причи јесте крај „Неопланте филма“ коју карактерише како исти долазак, тако исти и одлазак.
