Често се са својим пријатељима дотакнем теме о местима у граду које волим, деловa града које посећујем, а поготово после путовања скоро увек нам је неизоставна прича о омиљеним туристичким дестинацијама.
И знате шта? Све чешће чујем за Нови Сад, да је управо он, неизоставна дестинација у Србији.
Уверена сам да постоји бар десетак ствари које бисте из стопа могли набројати да волите у Новом Саду, ја ћу почети од неких, а ви ме исправите уколико грешим…
Петроварадинска тврђава и поглед на Нови Сад је сигурно нешто прво на шта помислим.
Немојте ми рећи да не волите да посматрате град у даљини док се шетате поред сата на Петроварадинској тврђави, јер ја заиста обожавам.
Постоји нешто магично у вези шетње Петроварадинским зидинама.
Да ли је то можда због самог утврђења, шарма који поседује тврђава, њених посетилаца и слике коју добијамо док гледамо са Петроварадинске тврђаве или у њу? Не знам. Али знам да се и странци, подједнако као и ми, одушевљавају са Петроварадинском тврђавом и да је она одавно први симбол града.
Архитектура града је нужна за помен.
Сигурна сам да је и код вас за кафу, ручак или шетњу први избор скоро увек центар града. Уколико сте чак и туриста, прво што урадите јесте обилазак центра града и примање прве импресије о месту на које сте допутовали.
Тако ћете у Новом Саду, отићи дуж Змај Јовине улице, па Дунавском, Милетићевом, Пашићевом, пити кафу и гледати у велелепне зграде изнад ваших глава.
Не верујем да ћете бити разочарани, ако сте се бар једном нашли испред њих.
Разнобојне зграде, са декоративним елементима, уједињене са новосадским улицама, чине Нови Сад не европским, него светским градом.
Идеална архитектура за разгледање и упознавање, претежно из 19. века, савршено се уклопила у структуру града и намењена је свима који уживају у лепоти градитељског стваралаштва.
Као прве импресије у ванвременској архитектури града издвајају се зграда Катедрале, Градска кућа, Владичански двор…
Култура града
Култура града је за мене лично, неопходна прича. Не само Новог Сада, већ и сваког другог града.
Култура града није само одређено културно дешавање, то је пулс града, то је љубав на први поглед, то је нешто што га чини пожељним.
У Новом Саду, културе не мањка. Некако је то више као манир Новог Сада.
Бројне манифестације, концерти, едукације, затим културне институције са вековним постојањем, попут Матице српске, Музеја, Архива, факултета и бројних позоришта, оплемењују Нови Сад.
Свака новосадска културна установа позната је сама по себи и стога је Нови Сад итекако пожељан.
Оно што заиста волимо, то је култура Новог Сада.
2022. године град Нови Сад носи титулу „Европске престонице културе“ па се заљубљеност са нас пренела и на Европљане..
На друштвеним мрежама се редовно проналазе препоруке за посету овогодишње европске престонице културе – погледајте и сами у наставку…
Aktuelle Reisetipps für die charmante #Kulturhauptstadt Novi Sad an der Donau #serbien #Reisen #Serbia https://t.co/674itSG5nP pic.twitter.com/p1WJUcgnYb
— Sissi M. (@SissiReiseblog) September 4, 2022
Не заборавимо ни културне станице које је Град Нови Сад, почевши од 2018. године, ревитализовао и створио на најнеобичнијим местима – на местима некадашњих напуштених фабрика.
Стари назив „Кинеска четврт“ за простор између Лимана 2 и Лимана 3 који je некада био индустријска зона, претворен у културну градску зону са јединственим и визуелним доживљајем фабрика из 19. века које сада у обновљеном издању раде и стварају нови културни садржај.
Волимо младе људе јер ипак је Нови Сад студентски град.
Омладина – оживљава град. Млади траже своје место у граду, држе град будним, држе га вредним. Омладина га мења и у том мењању, град и млади постижу једну дивну симбиозу.
Зато када помислим на Нови Сад, ја помислим на младе људе, који шетају новосадским кампусом, који иду на разне догађаје, због којих Нови Сад живи ноћу, који се друже, који воле, који стварају…
Због једне непоновљиве и свакодневне слике живог града, ја се увек сетим студената…
Паркови су итекако посебна прича. Ако вам фали свежег ваздуха, одмора у природи или једноставно зеленила онда верујем да ћете Нови Сад памтити по једном од његових бројних паркова.
Да ли је то Каменички, Футошки, Дунавски, Лимански, Железнички, избор је само ваш, али слика парка у Новом Саду је свачија.
Фрушка гора, јер сви одмах помислимо и на Нови Сад.
Сви ми волимо кривудаве пешачке стазе на овој острвској планини, неке од бројних православних манастира или пак излетишта која се овде пружају. Све то заједно или понаособ, чини Нови Сад.
Нераскидива веза између ове планине и града Новог Сада чини да када год помислите да посетите једну од ове две дестинације, аутоматски значи да ћете врло вероватно помислити и на посету ове друге.
Новосађани воле Дунав – силовиту реку Европе која спаја и раздваја.
Ја се често сетим Штранда и топлих, летњих дана када сви становници града беже на Дунав. Дунав, сунце и новосадска врева, слика Новог Сада која траје по неколико месеци.
Новосађани воле ову слику и некако једва дочекају временске услове када опет могу да уживају у погледу и купању на „новосадском мору“.
Дух становника
Од свих слика за које ме веже Нови Сад, некако ми се чини најбитнија она која се тиче људи у овом граду.
Вечни неуморни дух Новосађана, али и свих оних који дођу у овај град и асимилују се са њим, најбитнија је слика овог града.
Мултикултуралност, гостопримство и дух грађана у њиховој свакодневници, чини овај град градом.
Људи који се међусобно воле, то је оно што се посебно воли.
Све друго не би имало смисла јер град, ипак, на крају крајева чине људи.
Новосађани воле људе, људе у Новом Саду!
Преузмите андроид апликацију.
