Кад смо под стресом, наше тело пређе у стање „хитности“ и убрзано је попут неког мотора који, ако тим темпом ради предуго, прегреје се и изгори. Зато је важно знати како се опустити.
Разумевањем онога што се догађа у нашем телу можемо да научимо да контролишемо стрес, сматра Мајкл Ј. Портер, предавач на Молекуларној генетици Универзитета у Ланкаширу.
Он каже како стрес заправо не мора увек бити лош. Стрес нас чини бржима, јачима, окретнијима, а наш мозак боље ради, памти детаље. Зато су неки људи спремни да се доводе у стресне радне ситуације или учествују у екстремним спортовима.
Проблем је стрес који није под контролом: он може да нас „смрзне“ на месту, а мозак као да престане да ради, постанемо неспособни да размишљамо. То се, рецимо, зна догађати људима који имају страшну трему од јавног наступа.
Велик проблем и опасност за здравље је хронични стрес, и то је врста стреса против којег се треба борити свим силама – дубоким дисањем, медитацијом, размишљањем о том тренутку, не претерано о прошлости и будућности.
Стрес постоји као еволуцијско наслеђе. У давна времена стрес је значио живот, преживљавање.
Шта се догађа у телу под стресом?
Када се осећамо стресно, наше тело пређе у стање хитности, као да је нетко притиснуо – турбо. У нашем организму се све убрзава, на неки начин постајемо „супер човек“.
Постајемо изузетно будни, способни брзо да реагујемо. Мозак убрзано ради, меморија се повећава и способни смо да запамтимо сваки детаљ онога што видимо, чујемо или осећамо. Тада нам се чини као да је време стало, као, на пример, након саобраћајне несреће.
У телу, прецизније у делу малог мозга који зовемо хипоталамус, активира се цели низ хормона подстакнут ослобађањем CRH хормона, преноси Daily Mail.
То резултира убрзаним дисањем, повећањем крвног притиска и брзине откуцаја срца. Крв се сели из других делова тела у мишиће – што резултира већом снагом и издржљивошћу. Рад имунолошког састава убрзава, а крв се припрема за згрушавање – у случају да будемо озлеђени. Мозак почиње да ради све боље – храни се већим дозама глукозе и кисеоника.
Изгарање
Наше тело у стресним ситуацијама ради убрзано попут неког мотора који, ако тим темпом ради предуго, прегреје се и изгори.
Физиолошке промене, укључујући повишен притисак, већи ниво глукозе у крви и смањен апетит, краткорочно су важне за прилагођавање које обично узрокује врло мало оштећења. Али, хроничан дуготрајан стрес може да резултира слабијим имунолошким системом, дијабетесом, срчаним и можданим ударом итд.
Тишина делује благотворно на стресно стање
Иако многе константне звукове и не чујемо јер смо навикли на њих, они негативно делују на наше мождане станице које се заправо никада не могу одморити од тих надражаја. Научници кажу да седење у тишини благотворно делује на људе и поправља штету коју чини превелика количина звукова.
Када наступи тишина, мозак се умири, а тада се осећамо мирно и спокојно. Успоравањем мозга, успорава се и наше дисање. Тишина нас умирује и успорава, а самим тиме нам даје прилику да се решимо нагомиланог стреса.
Тишина нам даје прилику да се боље повежемо сами са собом, без да нам било шта одвлачи пажњу. Осим тога, има одличан учинак на мозак, обнавља његове станице и помлађује га. Процес поправка штете на станицама започиње након два сата проведена у тишини.
У тишини би дневно требало провести барем сат до два сата како би наша психа била здрава, а самим тиме и наше тело.
Иако, данас је тешко пронаћи кутак с мало мира, покушајте. Дајте свом мозгу прилику да се мало сабере, у миру преради све информације и поновно буде спреман за нове изазове, открива портал The Minds Journal.
Преузмите андроид апликацију.
