Може ли прелазак на исхрану богату свежим, целовитим намирницама у зрелим година, значајно побољшати здравље или се ипак треба држати старих навика и образаца? Одговор на ово питање даје нова студија.
Цео живот се храните на један начин. Тако дођете до година када сматрате да нема пуно сврхе да промените нешто, за шта знате да није најздравије, јер какве ћете користи имати од тога. Нова студија показује да није баш тако и да прелазак са исхране која је типична за развијене земље и задржи пуно претходно обрађених намирница, на исхрану која подразумева коришћење свежих, целих намирница, значајно побољшава састав тела и кардиометаболичке здравствене маркере код старијих особа, без обзира на састав макронутријената у исхрани.
Како је спроведено истраживање?
У четворонедељној студији је учествовало 113 старијих одраслих особа просечне старости од 69 година, које су имале висок крвни притисак, метаболички синдром и висок холестерол. Истраживање је имало за циљ да истражи како промене у исхрани утичу на унос енергије, састав тела, физичко функционисање, микробиом црева и кардиометаболичко здравље.
Учесници су насумично распоређени у једну од четири групе исхране:
-они који су се хранили свим намирницама које су имале висок садржај масти,
-они који су се хранили свим намирницама са високим садржајем угљених хидрата,
-полувегетаријанци који су се хранили намирницама са високим садржајем масти и
-полувегетаријанци који су се хранили намирницама са високим садржајем угљених хидрата.
Полувегетеријанци су особе које углавном користе намирнице биљног порекла, али повремено у своју исхрану укључе и месо. Обезбеђено је да сви оброци садрже 14 процемата протеина, а учесницима је речено да конзумирају само ове оброке, уз избегавање алкохола.
Резултати које су добили истраживачи
Примарно мерен резултат био је унос енергије, док су секундарни исходи укључивали нивое фактора раста фибробласта 21 (ФГФ-21), хормона који је повезан са уносом протеина, промене у саставу тела, физичком функцијом (процењено кроз снагу стиска, тестове држања столице и брзином ходања), разноврсност микробиома црева и различити кардиометаболички здравствени маркери као што су крвни притисак, ниво холестерола и ниво глукозе у крви.
Резултати су били упечатљиви. У свим групама није било значајних разлика у уносу енергије, али су се нивои ФГФ-21 у плазми повећали за 26 одсто, што указује на физиолошки одговор на смањени унос протеина. Учесници су доживели просечан губитак тежине од 3 одсто, смањење масе масти за 5 одсто, и благи пад масе без масти за 0,7 одсто. Значајно је да су они на семивегетаријанској исхрани показали већи губитак тежине.
Физичка функција је остала стабилна упркос мањем губитку мишићне масе, а примећена су значајна побољшања у кардиометаболичком здрављу. Систолни крвни притисак је смањен за 5,5 одсто, дијастолни за 3 одсто, укупни холестерол за 12 одсто, а ЛДЛ холестерол за 11 одсто. Поред тога, побољшана је разноврсност микробиома црева, посебно међу учесницима који су следили дијету са високим садржајем угљених хидрата.
Преузмите андроид апликацију.
