Иако их сви добро знамо, понекад се ваља подсетити свих оних обичаја везаних за најрадоснији хришћански празник који нам предстоји.
Шта су Детињци?
Детињци се прослављају три недеље пред Божић. Након што се православна породица врати са богослужења обичај је да одрасли вежу своју или туђу децу неким каишем, гајтаном или било каквим канапом.
Ово везивање симболизује чврсте породичне односе, међусобно слагање и помагање у разним животним приликама. Деца се везују једним делом за руке и ноге, а другим делом за неки намештај (столове и столице) и да би их родитељи ослободили морају да им одрецитују неку песмицу или нешто одглуме и отпевају.
Шта су Материце и Очеви?
Материце се празнују другу недељу пред Божић, а очеви последњу недељу пред Божић. На оба празника деца поране и унапред припремљеним канапом завежу мајку или оца за ноге у зависности који празник се празнује. У оба случаја обичај је да се мајка и отац праве да не знају зашто су везани, а онда деци деле поклоне како би их “ослободили“.
Туциндан?
Туциндан се слави два дана пред Божић. На овај празник се коље и реди печеница за Божић. Овај дан се зове Туциндан јер се некада печеница “тукла“ како би се заклала и припремила за трпезу. Веровање каже да на Туциндан не ваља тући децу јер ће целе године бити неваљала уколико то урадите.
Бадњи дан?
Дан уочи Божића, на који се сече бадњак и уноси у кућу. Већ ујутру у рану зору са пуцањем из пушака домаћини јављају да су пошли у шуму по бадњак, а домаћице за то време праве посну трпезу за тај дан и мрсну за наредни.
Шта је бадњак?
Бадњак је младо храстово дрво или церово дрво. Када домаћин иде у потрагу за њиме он обично бира млад и прав цер, а ако њега нема онда бира храст.
Бадњак треба да буде довољно велик да би га домаћин на рамену понео кући. Обичај је да се домаћин, када одабере одговарајући бадњак, окрене према истоку три пута се прекрсти, помене Бога своју славу и Божић те крене да га сече.
У неким другим крајевима обичај је да се бадњак поздрави и да му се честита Божић, пре него што крене да се сече.
Бадњак се мора посећи са три снажна ударца укосо са источне стране, а шта не успе да се пресече секиром завршава се ломљењем и увртањем. Такође, одсечено дрво не сме да запне за неко друго дрво него се верује да би требало да падне на под.
На крају, када се бањак донесе кући ставља се поред улазних врата уз кућу где остаје све до увече. Ово дрво заправо симболише оно дрво које су пастири донели и које је Јосиф заложио у пећини када се Христос родио.
Бадње вече?
Када падне мрак домаћин са својим синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Они на уласку у кућу изговарају „Добро вече! Честит Божић и Бадње вече!“ На шта домаћица и женска деца сипају по печеници и домаћину зоб и пшеницу, одговарајући: „Добро вече! Честити ви и ваша печеница!“ Након тога уноси се бадњак, са истим одговором и обичајима, а затим и слама. Слама се посипа по читавој кући, а домаћица у сламу која се налази испод стола на коме се вечера убацује разне слаткише, играчке и поклоне, а затим се седа и посно вечера.
Додуше, ови обичаји нису свугде исти. Код нас се чешће срећемо са обичајем да домаћица проспе сламу по кући и по њој разбаца слаткише и орахе, а деца за њом иду као за квочком и пијучу, те скупљају исте, или их она дарује њима.
Божић?
Божић је најрадоснији празник код Срба. Празнујемо га читава три дана. На божићно јутро на православним црквама звоне сва звона, укућани одлазе на литургију у најсвечанијим оделима и поздрављају се и отпоздрављају речима: “Христос се роди!“ и “Ваистину се роди!“ Овим поздравом верници се поздрављају све од Божића до Богојављања. Тада се ломи чесница. Чесница је у већинским деловима Србије направљена само од брашна, воде и соли, док се на простору Војводине прави слатка чесница која својом структуром и укусом веома подсећа на баклаву.
Положајник?
То је гост који се у договору са домаћином или случајно појављује на божићно јутро. Он се посебно дочекује од стране домаћина и домаћице и одлази до шпорета. Он отвара врата на шпорету, џара ватрицу и говори здравицу: „Колико варница, толико срећица, Колико варница толико парица (новца) Колико варница толико у тору оваца, Колико варница толико прасади и јагањаца, Колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља, Амин, Боже дај!“
Положајник заправо представља мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли на поклоњење када се Христос родио. Сматра се да је положајник особа која ће читаве те године доносити срећу у кућу.
Не морате нужно испоштовати све ове обичаје, али је битно да уживате у радости макар једног од њих, те да допустите да вас понесе празнични дух!
„Misteriozna kuća“ povezana je sa Petrovaradinskom tvrđavom – evo šta smo saznali o njoj
Преузмите андроид апликацију.
