Иако би многи људи волели да имају фотографско памћење, неки тврде да им је оно као проклетство.
Овај комплексан феномен активности људског мозга прате разне занимљивости – од невероватних детаља о том феномену и како оснажити властиту меморију до тога да људи који га имају тврде како им је оно проклетство.
Појам „фотографско памћење“ већ се дуго користи за људе који имају необичну способност да се апсолутно јасно сећају животних тренутака, оног што су читали, видели, осетили…
А шта заправо стоји иза тог феномена мозга?
Фотографско памћење је ретка појава и има је мање од 10 одсто становништва. Најчешће се јавља код деце, али већина њих ће изгубити ову способност од тренутка када постану одрасле особе.
Концепт фотографског памћења је толико комплексан да велики број људи не верује да уопште постоји,
Ако је веровати неким истраживачима, фотографско памћење је резултат обраде и смештања података у мозгу на ненормалан начин. Многи људи верују да су они који имају фотографско памћење срећни. Међутим, то није увек случај.
Један од проблема с фотографском меморијом јесте да мозак апсорбује превише информација, које су углавном небитне. Такође, постоји проблем како заборавити ствари које желимо заборавити. Људи нису дизајнирани да буду огромне базе података које износе информације. Меморија је важна само онда када се може користити. Могућност коришћења меморије је много важнија него једноставно складиштење података.
Много познатих људи веровали су да имају фотографске успомене, а неки од њих су Моцарт, Клод Моне, Никола Тесла итд.
Фотографско или еидетско памћење (што је прецизнији термин) обично се дефинише као способност појединца да се (при)сети слика, звукова или разних ствари с изванредном прецизношћу и у великој количини. Реч „еидетско“ значи „нешто што се односи на изванредно детаљно и јасно памћење визуелних призора“ и долази од грчке речи „еидос“, што се директно може превести као „виђен“.
Фотографско памћење, посматрано код деце, представља се способношћу појединца да проучава неку слику 30 секунди и задржи готово савршено фотографско сећање на ту слику у кратком периоду након што слика буде уклоњена. Такви „еидетичари“ тврде да „виде“ слику на празном платну јасно и савршено детаљно као да је она још ту.
Може се утицати на памћење
Слично као и друге врсте памћења, на јачину присећања може утицати неколико фактора, као што су трајање и учесталост изложености надражају, свесно посматрање, важност тога што се памти за дотичну особу и сл. Та чињеница стоји у супротности с општим погрешним тумачењем овог термина које претпоставља стално и потпуно присећање свих догађаја.
Неки људи који уопштено имају добро памћење тврде како имају фотографско памћење. Међутим, постоје изразите разлике у начину процесуирања информација код ових врста памћења. Људи који имају опште добро памћење често се користе мнемотехником, тј. разним техникама памћења (нпр., дељење неке идеје на пребројиве елементе) како би запамтили информације, док они с фотографским памћењем памте веома специфичне детаље, нпр. где је неко стајао, шта је неко носио од одеће итд.
Они се могу сетити неког догађаја с већом детаљношћу, док они с другачијим памћењем више памте свакодневне рутине него специфичне детаље који су можда прекинули рутину. Ипак, овај процес обично је најочитији кад се људи с фотографским памћењем покушавају сетити таквих детаља.
Такође, није необично да неки људи могу доживети искуство „спорадичног фотографског памћења“, при којем веома детаљно могу описати мноштво ствари. Међутим, у већини случајева оваква спорадична искуства фотографског памћења настају несвесно.
Трикови за вежбање памћења
Постоји начин како да способност памћења окренете у своју корист. Ево како…
1. Памћење фотографија
Уместо да се замарате покушавајући запамтити цео текст, у својој глави га претворите у животописан призор подијељен на сличице. Када се треба присетити конкретне ствари, само ћете морати прелистати фотографије и присетити се реченица
2. Зидови сећања
Замислите неку добро познату ситуацију. Рецимо своју кућу или комшилук. Колико прозора има, колико врата, а колико балкона? Шта раде ваше комшије? Сада се припремите за идући ниво…
3. Живописно памћење
Ако вам је циљ да запамтите досадне поделе, замислите их уз помоћ свог дома. Сваки појам сместите у посебну просторију и доделите му занимљиву улогу. Нека буде што животописније и забавније. Нека добију људске улоге, једна ставка нека лежи у наслоњачу док друга пева испод туша. Када буде требало да их се присетите, нећете имати никаквих проблема!
Мушкарцу је због невероватне меморије забрањен улазак у коцкарнице
Доминик О’Брајен (59) човек је с најбољим памћењем на свету, осмоструки првак Светског првенства у памћењу и Гинисов рекордер. Због непогрешивог памћења врата коцкарница у Лас Вегасу и шире заувек су му затворена.
– Мозак је савршенији од компјутера и невероватно компликованији. По рођењу нисмо добили упутства за коришћење. Слично коришћењу рачунара: како добити излазне информације ако ме нико није научио како уопште уносити податке? У књизи откривам тај процес, дакле, третирајте је као приручник за коришћење мозга – речи су човека кога у домовини Великој Британији од миља зову Мр Меморy.
Као дете, Доминик је имао проблема с усмјеравањем пажње и тешко је пратио наставу. Иако се о ADHD-у 60-их година није много тога знало, узимајући у обзир Брајанове потешкоће, вероватно би му га данашњи лекари дијагностицирали. Осим тога, речи је писао унатрашке и патио од дислексије.
– Као мали претрпео сам јак ударац у главу – присећа се Брајан који верује да је та незгода утицала на његове способности памћења.
Школу, у којој није био превише запажен ученик, напустио је са само 16 година. Проучавањем и вежбањем памћења почео је да се бави случајно, након што је на ББЦ-ју видео како један човек памти шпил од 52 карте за мање од три минута.
– Невероватан ментални подвиг запањио ме, збунио и одушевио. Хтео сам да знам како се то ради. Тако је све почело – говори Доминик, који је имао 30 година кад је почео да тренира памћење. Тврди да му је требало само неколико недеља да се увежба.
– Искуство ме је уверило да је већина људи и те како способна. Проблем је једино што смо неупућени у технике и системе, па потенцијали целог живота у мозгу чаме неискоришћени – додаје Доминик.
Након само годину дана, ушао је у Гинисову књигу рекорда успијевајући да запамти шест шпилова карата. Године усавршавања донеле су му низ од осам победа за 10 година на Светском првенству у памћењу и још многе успехе. Доминик је 1991. одлучио да заради на свом дару. Посећивао је коцкарнице и згртао новац, али то је потрајало свега пола године пре него што му је забрањен улазак у коцкарнице у Великој Британији, Лас Вегасу и другде.
Преузмите андроид апликацију.
