Да Русија буде исључена из међународне финансијске мреже SWIFT постало је вероватније након што се и Кипар сагласио са тим предлогом.
Раније је Украјина већ подржала ту идеју.
Подсетимо, било је још позива да се Русија искључи из система који олакшава прекогранична плаћања.
Сматра се да ће то повећати притисак на руска предузећа и њену економију и да ће то заправо бити болна санцкија, пише Телеграф Бизнис.
Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба, је такође разговарао са Италијом, Немачком и Белгијом – где је седиште SWIFT-а.
Иако је мања европска нација, подршка Кипра је значајна јер је главна дестинација за руске инвестиције.
SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication) глобална је финансијска жила куцавица која омогућује несметан и брз трансфер новца преко граница.
Функционише као систем за брзу размену порука којима се корисници обавештавају када је новац послат и када је легао на рачун.
Успостављен је 1973. године у Белгији и повезује 11.000 банака и институција у више од 200 земаља.
Кроз њега дневно прође више од 40 милиона порука о 1.000 милијарди долара трансакција компанија и влада.
Сматра се да руска плаћања чине више од један посто порука.
Ко га контролише?
SWIFT су заједно успоставиле америчке и европске банке како ниједна од њих не би развила сопствени систем и тиме стекла монопол на прекограничне новчане трансфере.
Мрежа је данас у заједничком власништву више од 2.000 банака и финансијских институција.
Надзире је белгијска централна банка у партнерству с водећим централаним банкама из целог света, укључујући амерички FED и британску централну банку.
SWIFT својим чланицама омогућује сигурну међународну трговину и не би требало да заузима страну у сукобима.
Међутим, Ирану је забрањен приступ SWIFT-у 2012. године у склопу санкција због нуклеарног програма.
Изгубио је готово половину прихода од извоза нафте и 30 одсто спољне трговине.
SWIFT је саопштио да нема утицај на санкције и да свака одлука о њиховом увођењу остаје на владама.
Како би искључење утицало на Русију?
Руске компаније изгубиле би приступ уобичајеним и тренутним трансакцијама које SWIFT омогућује и тешко би наплаћивале своје вредне енергенте и пољопривредне производе.
Банке би вероватно морале да послују директно једна с другом, што би изазвало кашњења трансакција и додатне трошкове и на крају би то руској влади ускратило приходе.
Русија је замало остала без приступа SWIFT-у након што је 2014. припојила Крим. Москва је тада поручила да би тај потез био једнак објави рата.
Западни савезници нису спровели ту претњу у дело, али је Русија након тога одлучила да развије свој систем прекограничног трансфера новца, који је још у развоју.
Како би се припремила за такву санкцију, руска влада успоставила је Мир, Национални систем за картична плаћања, али тренутно га користи врло мало земаља.
Велики ризик
Искључење Русије из SWIFT-а наштетило би компанијама које извозе робу у Русију и купују је од ње, посебно у Немачкој.
Бивши руски министар финансија Алексеј Кудрин проценио је да би искључење Русије из SWIFT-а могло да смањи њен БДП за пет посто, пише Телеграф Бизнис.
Питање је и би ли блокада приступа SWIFT-у на дужи рок утицала на руску привреду.
Руске банке могле би да преусмере плаћања преко земаља које Москви нису увеле санкције, попут Кине, која има свој систем плаћања.
Компаније с потраживањима према Русији биле би пак присиљене да пронађу алтернативне канале наплате.
Ризик хаоса у међународном банкарском систему једноставно је превелики, кажу стручњаци.
Преузмите андроид апликацију.
