Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Шта је из туршије најздравије и најбоље за имунитет, а шта за мршављење

Уз обиље витамина Ц, ферментисана храна позитивно утиче на процес разлагања масти, а неутралише вишак холестерола и слободних радикала.
Фото: Unsplash/aysegul-yahsi-

Туршија, неизбежни део зимнице, обилује витаминима и минералима којима штити наш организам и чини кључну ствар за имунитет у хладним зимским месецима. Процесом ферментације поврћа и воћа добре бактерије добијају свој пуни значај и сврху.

Важност Lactobacilus бактерије: Зашто је туршија здрава?

Ферментисано поврће добијамо уз помоћ воде и соли – то је база за прављење туршије. Овим процесом, који доводи до развоја и размножавања Lactobacilus  бактерије, која је заслужна за кисели укус. Туршија је, дакле, и укусан и здрав прилог јеловнику. Lactobacilus је корисна, анаеробна бактерија, која користи шећере из поврћа и воћа које у води а без присуства кисеоника ферментише производећи млечну киселину, угљен-диоксид, етил-алкохол и друге корисне продукте ферментације.

Туршија може да се спреми и пастеризацијом, другачијим процесом, који за циљ такође има максималну искористљивост хранљивих материја. То је модел кисељења поврћа или воћа врелом водом. Међутим, тако се уништавају и добре и лоше бактерије, али споре бактерија остају. Због тога је чешћи избор ипак ферментација, јер истраживања показују дугорочнију и већу добит у односу на пастеризацију.

Туршија садржи обиље витамина и минерала, уз помоћ у сагоревању масти

Ферментисана храна, због високог садржаја витамина Ц, дијеталних влакана и неутралисане фитинске киселине из поврћа и неких житарица, је корисна не само за дигестивни систем. Пре свега, лако се вари, обезбеђује дужи осећај ситости, подиже ниво енергије, детоксикује кожу и црева, као и цео гастроинтестинални тракт.

Неки сојеви лактобацилус бактерије у цревима утичу на пх вредност и практично пребиотичким дејством стварају омега-3 масне киселине неопходне за правилно функционисање нашег имунског система. Уз то, ферментисана храна позитивно утиче на процес разлагања масти, везује вишак холестерола и слободних радикала. Они се тако прерађени избацују из организма, а све то утиче на стабилност имунитета, нормалну телесну тежину и губитак килограма, чишћење од токсина и укупно здравље.

Његово „величанство“ кисели купус

Стручњаци за исхрану кажу да не можете погрешити са ферментисаном храном. Коју год намирницу изаберете, учинићете нешто добро за своје здравље. Није случајно што су наши стари зимници дали посебно место у сезонским ритуалима припреме хране. Зелени парадајз, обична паприка или фефероне, краставчићи, шаргарепа, у новије време и броколи, један су од најбољих избора које можемо да направимо у току хладних дана.

Ипак, кисели купус држи неприкосновену позицију ако говоримо о здравственим предностима ферментисаног поврћа. Садржи обиље пробиотика који раде за здравље црева и имунитет. Богат је витамином Ц, К, влакнима и антиоксидансима. Помаже у регулацији варења и може допринети смањењу запаљенских процеса у организму. У комбинацији са алевом паприком, представља прави зимски еликсир здравља.

Шаргарепа из туршије

Лагано ферментисање повећава биодоступност витамина попут витамина А и бета-каротена. Шаргарепа из туршије садржи више корисних бактерија које балансирају микробиом црева и дају предност добрим бактеријама.

Цвекла у ферментисаном облику

Садржи нитрате који поспешују циркулацију и здравље срца. Током ферментације ствара се додатна количина витамина Б и ензима.

Ферментисани краставци (кисели краставчићи)

Помажу у хидратацији због високог садржаја воде и минерала. Богати су пробиотицима ако су ферментисани природним путем (нису спремани за зимницу пастеризацијом).

Туршија је здравија ако је у њој и ово поврће: Ко је шампион здравља и највећа помоћ у мршављењу?

На крају, ево и најздравије ферментисане намирнице уз туршије. Богата нутритивна вредност карфиола је доказана, јер је природно богат витаминима Ц, К, Б6, фолатом и влакнима. Ферментација повећава биодоступност ових хранљивих материја и додаје корисне пробиотике. Природни пробиотици настали ферментацијом побољшавају варење и балансирају цревну микрофлору, а ензими помажу у бољој апсорпцији хранљивих материја.

Глукозинолат који садржи карфиол познат је по својој способности детоксикације организма и заштите ћелије од оксидативног оштећења. Као и друго ферментисано поврће, ферментисани карфиол јача имунски систем захваљујући пробиотицима и витаминима. Карфиол је одличан за оне који желе да се хране са мало калорија, али много хранљивих материја.

Da li se slažete da je prvi obrok nakon porođaja toliko ukusan? A da li znate zašto?

Преузмите андроид апликацију.