Особе са овим поремећајем личности често се понашају драматично или непримерено како би привукле пажњу.
Хистрионични поремећај личности (Histrionic personality disorder/HPD) је ментално стање које карактеришу нестабилне емоције, искривљена слика о себи и преплављујућа потреба да особа буде примећена.
Шта је хистрионични поремећај личности
HPD карактеришу интензивне, нестабилне емоције и искривљена слика о себи. Особе са овим поремећајем често нису свесне да су њихово понашање и начин размишљања проблематични. Реч је о менталном стању које карактеришу интензивне и нестабилне емоције, као и искривљена слика о себи. Сам појам „хистрионични“ значи „драматичан“ или „театралан“.
Особе са овим поремећајем заправо имају ниско самопоуздање које зависи од одобравања других, уместо да произилази из унутрашњег осећаја сопствене вредности. Имају неодољиву потребу да буду примећене и често се понашају драматично или непримерено како би привукле пажњу. Хистрионични поремећај личности спада у групу такозваних Кластер Б поремећаја личности, који се одликују драматичним и непредвидивим понашањем.
За дијагностиковање стручњаци морају утврдити да особа испуњава најмање пет критеријума понашања.
Кога најчешће погађа хистрионични поремећај личности
HPD се обично развија у касним тинејџерским или раним двадесетим годинама живота.
Чешће се дијагностикује код жена, али истраживачи верују да је поремећај код мушкараца често недовољно препознат и дијагностикован. ХПД је релативно редак. Процењује се да погађа око 1 одсто популације, али се истраживања и студије спроводе свакодневно, па боље упознавање самог поремећаја може променити ове бројке.
Који су симптоми хистрионичног поремећаја личности
Главна карактеристика HPD -а је изражена, површна емоционалност, али и упадљиво понашање усмерено на привлачење пажње. Оно је често сексуализовано са таквом врстом алузија, али то не мора да буде случај код свих пацијената.
Особе са овим поремећајем могу:
осећати се снедовољно цењено или депресивно када нису у центру пажње
имати брзо променљиве и плитке емоције
бити изузетно драматичне и емотивно изражајне, чак и до тачке када изазивају непријатност код других
имати жељу за присутношћу увек и свугде јачу од свих осталих импулса
покушавати да непрекидно опчине или шармирају друге, уз кокетерију
претерано бринути о свом физичком изгледу
користити свој изглед за привлачење пажње (ношење јарких или провокативних одевних комада)
показивати непримерено понашање према већини људи, чак и ако их не привлаче
говорити драматично, изражавати наоко снажна мишљења и ставове, али без много чињеница које их подржавају
бити лаковерне и лако подложне утицају других, посебно оних које цене
погрешно тумачити односе као ближе и интимније него што заиста јесу
имати потешкоће у одржавању дугорочних односа због површности интеракција
тражити тренутно задовољство
често се досађивати или лако фрустрирати ако га не добију
стално тражити потврду и одобравање.
Шта може да узрокује хистрионични поремећај личности
HPD као и други поремећаји личности, још увек није у потпуности разјашњен. Међутим, истраживања указују на неколико могућих фактора:
генетика (HPD је чешћи код особа које имају породичну историју овог поремећаја, што сугерише наследни фактор)
траума у детињству (трауматски догађаји, попут злостављања или губитка блиске особе, могу утицати на развој поремећаја личности у одраслом добу)
родитељски стил (недостатак граница, претерана попустљивост или неконзистентно родитељство могу допринети развоју HPD -а; такође, родитељи који се понашају драматично, нестабилно или непримерено сексуално могу повећати ризик за развој овог поремећаја код детета.
Како се дијагностикује овај поремећај личности
Дијагноза се обично не поставља пре 18. године јер се личност и даље развија током детињства и адолесценције.
Људи са поремећајем личности често нису свесни проблема у свом понашању па обично не траже помоћ, осим ако не доживе депресију или анксиозност због последица свог понашања (нпр. раскиди, проблеми на послу). Психолози и психијатри постављају дијагнозу на основу:
здравствене историје пацијента
његових односа с другима
пословне историје
способности тестирања реалности
контроле импулса.
Такође, могу затражити информације од породице и пријатеља особе како би добили комплетнију слику.
Према Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје (ДСМ-5), дијагноза хистрионичног поремећаја личности се поставља ако особа испољава најмање пет од следећих особина, односно континуирано испољаваних модела понашања:
изражавање непријатности када није у центру пажње
заводљиво или провокативно понашање
плитке и променљиве емоције
коришћење изгледа за привлачење пажње
импресионистички и нејасан начин говора
драматичне и претеране емоције
лака подложност утицају других
погрешно доживљавање односа као ближих него што јесу.
Лечење и прогноза
Особе са HPD -ом обично не препознају да им је понашање проблематично, што отежава лечење. Међутим, понекад траже помоћ ако доживе депресију или проблеме у везама, или их на то мотивише породица.
Психотерапија (терапија разговором) је главни облик лечења и помаже особама да препознају узроке свог понашања и изграде здравије односе.
Неке од ефикасних терапијских метода су:
групна терапија (омогућава особама са HPD -ом да виде своје понашање рефлектовано у другима)
психодинамичка терапија (истражује несвесне мотиве и емотивне трауме из прошлости)
терапија подржавања (помаже у одржавању самопоуздања и управљању емоцијама)
когнитивно-бихевиорална терапија (помаже у промени негативних образаца мишљења и понашања.
Не постоје специфични лекови за HPD , али се могу користити антидепресиви и анксиолитици ако особа уз овај поремећај пати од депресије или анксиозности.
Иако не постоји лек за HPD , многи људи са овим поремећајем воде продуктивне животе. Терапија може значајно побољшати квалитет њихових односа и друштвеног функционисања. Међутим, тежи случајеви HPD -а могу довести до озбиљних проблема у каријери и личним односима.
Преузмите андроид апликацију.
