„Постоји пуна одговорност да учинимо све што је у нашој моћи да створимо планету која пружа дом не само нама, већ и свим живим бићима на Земљи.“ – Сер Дејвид Атенборо
С порастом броја становништва, сразмерно расту и потребе које је неопходно задовољити, а огледају се у производњи хране, гардеробе, стамбених јединица, превозних средстава и неизоставно, оно што чини могућим претходно – потреба за енергијом. Утицај енергетског сектора на природу и животну средину је и те како доминантан, те појам енергетске транзиције добија релевантан фокус свакодневних дискусија.
Енергетска транзиција јесте прелаз из система у коме се за производњу енергије доминантно користе необновљиви извори (фосилна горива) у систем који је заснован на коришћењу обновљивих извора енергије.
Прелазак захтева изузетно велике промене, како у технологији производње, тако и у начину управљања производњом, дистрибуцијом и потрошњом енергије. Захтевају се и велике инвестиције, промене у јавним политикама, као и промена свести свих актера у ланцу од производње до потрошње. Праведна енергетска транзиција подразумева и бригу о животима радника, те креира услове за достојанствен рад и квалитетне послове у складу са национално дефинисаним приоритетима развоја.
Србија, а самим тим и Нови Сад, изузетно су зависни од фосилних горива, што у производњи електричне енергије имплицира зависност од термоелектрана на угаљ, које су на крају свог животног века. То индицира на важност креирања јавне политике и њеног спровођења у пракси на свим нивоима – локалном, регионалном, националном.
У организацији Зелене Столице и Еколошког удружења „Зелени Сад“, а уз подршку Мисије ОЕБС у Србији и Градске управе за заштиту животне средине, почетком децембра организован је једнодневни семинар под називом „Оснаживање капацитета у локалној самоуправи за енергетски ефикасну, нискоугљеничну и климатски прихватљиву политику и праксу“. Семинар је организован у оквиру пројекта оснаживања капацитета доносиоца одлука на теме које се тичу екологије, заштите животне средине и климатских поромена.
На скупу су поред организатора узели учешће у излагању представници Скупшине Града, одборници и одборнице, релавантне институције и организације цивилног сектора који се баве екологијом и заштитом животне средине.
На основу предавања, донети су закључци да се главни напори морају усмерити на примену геотермалне енергије и енергије биомасе, којима околина Новог Сада обилује, као и одлучнијим подстицањем еколошки адекватног саобраћаја.
Наиме, како би успела енергетска транзиција са „једног“ на „друго гориво“, потребно је водити рачуна о следеће три одреднице трансформације и то:
1. Енергетска ефикасност – достигнути ниво и могућност да се ефикасност повећа.
2. Енергетска транзиција – „пут транзиције“ и „механизама“ на којима ће транзиција почивати
3. Промене на страни потрошње – образовање и подстицање потрошача.
Са друге стране, постоје бројне друге техничке могућности за реализацију енергетске транзиције, а у њих спадају:
1. Експлоатација недовољно искоришћеног хидро-потенцијала.
2. Употреба енергије ветра
3. Соларна енергија
4. Солар – термал системи
5. Геотермална енергија са малих и великих дубина
6. Централизовани системи грејања и хлађења.
Уз субвенционисање и адекватну едукацију, становништво може бити генератор производње електричне енергије, те евентуални вишак пласирати у мрежу.
Грађани ће имати користи од нових технологија које ће смањити њихове рачуне за енергију, инвестираће у те технологије и активно ће учествовати на тржишту енергије.
Активно учешће грађана (у виду енергетских задруга и заједнице) у локалним заједницама и њихових представника у локалним властима значајно би допринело прихватању обновљиве енергије, приступу капиталу што би довело до нових инвестиција на локалном нивоу, до повећања избора за потрошаче и већег учешћа грађана у енергетској транзицији.
Znate li šta je mitsko biće “Novosađanin“ i kako ga prepoznati?
Преузмите андроид апликацију.
