Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Шта је боље за срце? Годинама смо бирали млеко са мање масти, а ново истраживање мења поглед на њега

Годинама се препоручивало млеко са мање масти, али нова истраживања преиспитују његову предност. Ево шта научници кажу о пуномасном млеку и здрављу срца.
Фото: Unsplash/Elizabeth Dunne

Пуномасно млеко годинама је било на лошем гласу због већег удела млечне масти и засићених масних киселина. Многи су зато бирали обрано или млеко са мањим процентом масти, верујући да тако праве бољи избор за здравље срца. Ипак, нова истраживања показују да при процени утицаја млечних производа на организам није довољно посматрати само количину масти.

Једно од истраживања које је привукло пажњу научника спроведено је на Универзитету у Минесоти, а његови резултати објављени су у октобру 2025. године. Истраживачи су анализирали податке више од 3.100 учесника који су праћени током 25 година, како би утврдили постоји ли повезаност између конзумирања млечних производа и раних знакова болести срца.

Пуномасни млечни производи повезани са мањим ризиком од раних знакова болести срца

Научници су пратили унос пуномасних и немасних млечних производа, али и укупну количину млечних намирница у исхрани. Посебно су посматрали појаву коронарне калцификације, односно накупљање калцијума у зидовима артерија, што може да буде један од раних показатеља болести срца.

Резултати су показали да су учесници који су конзумирали највише пуномасних млечних производа имали 24 одсто мањи ризик од развоја коронарне калцификације у поређењу са онима који су их уносили најмање.

Са друге стране, код конзумирања немасних млечних производа није утврђена јасна повезаност са овим показатељем. Истраживачи су приметили и да је повезаност између пуномасних производа и мањег ризика делимично ослабила након што су у обзир узели индекс телесне масе учесника.
Ови резултати не значе да би сви требало да пређу на пуномасно млеко, нити доказују да оно директно да штити срце. Реч је о опсервационом истраживању, које показује повезаност, али не може да потврди узрочно-последичну везу.

Зашто млечна маст није исто што и маст из других намирница?

Један од разлога због којих научници поново разматрају утицај пуномасних млечних производа јесте сложен састав млека. Оно не садржи само млечну маст, већ и протеине, витамине, минерале и друге биоактивне састојке који могу да утичу на начин на који организам обрађује хранљиве материје.

Због тога се све више пажње посвећује такозваној матрици хране, односно начину на који различите компоненте једне намирнице делују заједно. Није нужно исто када се одређена количина масти унесе кроз млеко, сир или неку другу намирницу. Ипак, то не значи да су све врсте млечних производа подједнако добре за здравље. Важно је разликовати млеко, јогурт, сир и путер, јер се њихов састав и начин на који утичу на организам разликују.

Да ли је онда боље да пијемо пуномасно или обрано млеко?

Одговор није тако једноставан. Иако истраживања доводе у питање дугогодишње уверење да је млеко са мање масти увек бољи избор, наука још нема довољно доказа да би се пуномасно млеко препоручило свима као здравија алтернатива.

Харвардова школа јавног здравља указала је 2025. године на то да истраживања о млечним производима и кардиоваскуларном здрављу не дају једнозначан одговор. Према анализи коју су представили, укупни утицај млечних производа на ризик од кардиоваскуларних болести може да буде неутралан, без обзира на садржај масти.

Стручњаци посебно наглашавају да је важно шта се налази у остатку исхране. Замена млечних производа орашастим плодовима, сојом и другим изворима биљних протеина у појединим истраживањима повезана је са мањим ризиком од кардиоваскуларних болести.

Зато избор млека не би требало да се посматра издвојено од осталих прехрамбених навика. За здравље срца важни су укупна исхрана, физичка активност, телесна маса и контрола фактора ризика, а не само проценат млечне масти на декларацији.

Да ли генетика игра пресудну улогу код деце која су избирљива у храни?

Преузмите андроид апликацију.