Сигурно сте некада чули да неко живи у „ПК“, или у Улици Париске комуне, али ко су били људи по којима је та улица добила име?
Прича о Париској комуни почиње 1870. и 1871. године.
Француска је водила рат против Пруске, а након пораза 2. септембра у бици код Седана заробљен је цар Наполеон Трећи. У Паризу је та вест дочекана бурно, грађани су поново почели да се буне и прогласили су републику, а укинули царство.
Основана су нова државна тела, а Национална гарда сачињена претежно од радника бунила се против привремене владе коју је чинила буржоазија.
Важно је рећи да су Пруси дошли до Париза, али нису продрли у град, већ су склопили примирје са Националном гардом и остали изван града.
Влада се налазила ван Париза, у Версају, одакле је њен председник Адолф Тјер командовао да се „отме“ артиљерија Националној гарди која се налазила на брду Монмартр.
Војска није успела да то учини, штавише, спријатељила се са члановим Националне гарде, а онда су их опколили ненаоружани суграђани. Онда се тог 18. марта догодила несвакидашња ситуација.
Генерал Клод Мартин Лекомт је поново издао наређење, овога пута да се пуца у ненаоружане цивиле, али на његово изненађење, војска је одбила.
Генерал је покушао да их натера, а то је било и последње што је учинио – убрзо је бачен са свог коња, приведен и стрељан.
Неколико дана касније, 28. марта, изабрана је Комуна, а Национална гарда проглашена једином оружаном силом у граду. Комуна је била одраз „власти народа“, уједно законодовано, радно и извршно државно тело.
Које промене је Комуна донела у Париз?
- Увдедена је изборност и смењивост свих судија и градских одборника
- Плате чиновника изједначене су са радничким
- У неким деловима Париза школски прибор дељен је бесплатно, као и одећа и храна за ђаке
- Одвојене су држава и црква
- Укинута је и спаљена гиљотина
- Укинут је ноћни рад у пекарама
- Укинуто је регрутовање за војску
„Обичан радни народ“ преузео је јавни сектор и наизглед учинио то веома ефикасно.
Ипак, све то није дуго трајало.
Поменути Адолф Пјер, потписао је 10. маја мировни уговор са Прусима као представник владе у Версају.
Пруси су тим споразумом пустили заробљенике, који су поново били на располагању Тјеру и Версајцима. Они су већ 21. маја ушли у Париз и кренули у оружану борбу против Комуне и Националне гарде.
Њихова војна моћ била је превелика и брзо су Националну гарду оборили на колена, а у тој ситуацији нису показали милост.
Људи су убијани из митраљеза, а неки су у току ноћи буђени са наредбом да сами себи ископају гроб, након чега би били убијени и бачени у исти. Убијено је око 30.000 мушкараца, а заробљеници су натерани да марширају од Версаја до Саторија.
Чак је и српска јавност имала прилику да својевремено чита о дешавањима у Паризу.
Светозар Марковић, српски писац, публициста и новинар, издавао је управо у годинама тих догађаја (1871-1872) лист „Раденик“, у ком је српску јавност обавештавао о новој револуцији у Француској.
У Србији овај догађај остаје забележен на плавим таблама улица, од којих је једна и у новосадској четврти Банатић.
Преузмите андроид апликацију.
