Одгајање деце није нимало једноставно, али чини се као да га понекад, из најбоље намере, и сами закомпликујемо.
Метода 1-2-3 магија коју је након деценија искуства осмислио клинички психолог др Томас Фелан направљена је како би родитељима помогла и поједноставила њихов задатак односно васпитање деце, и своди се само на три јасна корака:
Натерати дете да престане да ради оно што не желите да ради (има изливе беса, рецимо)
Мотивисати дете да почне да ради ствари које желите (да обавља неке кућне обавезе, ради домаће задатке…)
Повезивање са дететом
Како пише на сајту 123магиц.цом, ова метода је помогла милионима породица да буду срећније, повезаније, јаче, а у наставку је објашњено и како она функционише.
Како функционише 1-2-3 метода
Оно што ову методу чини тако ефикасном је што родитеље подстиче да причају мање. Када дете има тантрум, ваши покушаји да га уразумите и објасните му нешто само стварају буку у његовој главици. Зато се 1-2-3 метода фокусира на мирну, невербалну комуникацију и сигнале који малишану помажу да регулише своје емоције и боље реагује на ситуацију.
Како је објаснио доктор, ова метода је погодна за васпитање и дисциплиновање деце од две до 12 година, а објаснио је и како се примењује.
„У ситуацијама као што су тантруми користимо систем сигнализације који се назива бројање. Ако покушавате да наведете дете да уради нешто позитивно попут тога да поједе вечеру или оде на спавање, користимо рутине уместо причања. Дакле, имамо алтернативе причању“, каже др Фелан.
Објашњено на примеру, то значи да када ваше дете ради нешто што не желите да ради, ви кажете: „То је један“, па сачекате пет секунди. Ако и даље то ради, кажете: „То је два“.Опет чекате пет секунди, уколико дете и даље престало да ради, кажете „то је три“ и одмах му дате последицу, што је обично прављење „тајм-аута“.
Оно што је кључно код ове методе је да осим ових речи „то је један“, „то је два“, „то је три“ не изговарате ништа друго, али и да се трудите да не покажете емоције, преноси попсугар.цом. Када истекне пауза на којој је дете било, не упуштајте се у разговор са њим, већ га просто пустите да настави да се игра као пре „казне“. Једини изузетак када би требало да говорите је онда када дете показује неко ново понашање, или оно које је неуобичајено или опасно.
Читава идеја је да родитељи са мање приче и емоција избегну да и сами имају емоционалне испаде, да не изговарају празне претње, не узбуђују се превише и не вичу на малишане.
Преузмите андроид апликацију.
