Орални микробиом чине стотине врста бактерија, али и вируси, гљивице и други микроорганизми, а њихов однос може да утиче не само на здравље зуба и десни већ и на опште здравље. Исхрана је један од фактора који обликују ову сложену заједницу, па није важно само шта избегавамо већ и које намирнице чешће стављамо на тањир.
У устима живе стотине врста бактерија, а нису све наши непријатељи
Истраживања указују на то да зелено лиснато поврће, чај, поједине врсте воћа, ферментисана храна и сир могу да подрже повољније услове у усној дупљи.
Већина људи зна да много шећера повећава ризик од каријеса јер њиме хранимо бактерије које стварају киселине и оштећују зубну глеђ. Међутим, здравље уста не зависи само од намирница које ограничавамо, већ и од хране коју редовно једемо. Научници све више истражују како начин исхране мења орални микробиом и да ли те промене могу да допринесу здрављу зуба и десни.
Шта је орални микробиом и зашто је важан?
Орални микробиом је изузетно разноврсна заједница коју чини око 700 познатих бактеријских врста, уз вирусе, гљивице и друге микроорганизме. Различити микроби бирају различита места за живот, па једни насељавају површину зуба, други језик, а трећи простор између зуба и десни. Њихова равнотежа има велики значај јер међу становницима наших уста постоје и микроорганизми повезани са болестима и они који могу да допринесу стабилности читавог екосистема.
Један од познатијих примера је бактерија Стрептоцоццус мутанс, која користи шећере и производи киселине способне да оштете глеђ. Насупрот томе, бактерије из родова Веиллонелла, Ацтиномyцес и Неиссериа, као и одређене врсте рода Стрептоцоццус, могу да заузимају простор и користе хранљиве материје које би иначе биле доступне потенцијално штетним микроорганизмима. Поједине корисне бактерије стварају и супстанце које могу да ограниче раст других микроба.
Када се између зуба и десни формирају дубљи џепови са мало кисеоника, стварају се повољни услови за бактерије као што је Порпхyромонас гингивалис. Овај микроорганизам има важну улогу у пародонтитису, а истраживања га повезују и са низом системских обољења и запаљенских процеса. Везе оралног микробиома са кардиоваскуларним болестима, дијабетесом, реуматоидним артритисом, болестима црева и неким неуролошким обољењима интензивно се истражују, али повезаност не значи аутоматски да бактерије из уста непосредно изазивају сваку од ових болести.
Зашто шећер и рафинисани угљени хидрати мењају равнотежу бактерија у устима
Честа конзумација хране и напитака са много шећера погодује бактеријама које шећере претварају у киселине. Када се такви напади киселине понављају, повећава се могућност деминерализације глеђи и настанка каријеса. Проблем зато није само укупна количина шећера, већ и колико често током дана излажемо зубе таквој средини.
Пажњу треба обратити и на лако разградиве, рафинисане угљене хидрате, међу којима су бели хлеб, крекери, кекс, колачи и сличне грицкалице. Скроб из ових намирница може брзо да се разгради до једноставнијих шећера доступних оралним бактеријама. Исхрана у којој таква храна често доминира може временом да погодује микроорганизмима који добро подносе киселу средину.
Привлачење „добрих“ бактерија има потенцијалну предност јер се оне са другим микроорганизмима надмећу за простор и храну. Неке врсте производе и једињења која ограничавају раст бактерија повезаних са каријесом и другим оралним болестима. Због тога циљ није стерилна усна дупља, већ што стабилнији микробни екосистем уз добру хигијену.
Зелено лиснато поврће има једну посебно занимљиву предност
Спанаћ, кељ, рукола, цвекла, ротквице и друго поврће богато нитратима посебно је занимљиво истраживачима оралног микробиома. Одређене бактерије у устима, међу којима су врсте рода Неиссериа, учествују у претварању нитрата из хране у нитрите. Тај процес је део пута којим организам на крају ствара азот-моноксид, молекул важан за регулацију крвних судова и крвног притиска.
Клиничка истраживања показала су да унос хране и напитака богатих нитратима, укључујући сок од цвекле, код неких људи може да допринесе снижавању крвног притиска. У овом процесу оралне бактерије нису случајни посматрачи, већ учествују у метаболизму нитрата. То је један од разлога због којих научнике занима шта се дешава када мењамо састав оралног микробиома.
Занимљив је и бели лук јер садржи алицин, једињење са антимикробним својствима. Лабораторијска истраживања показују да алицин може да делује на одређене бактерије повезане са каријесом и болестима десни. То ипак није разлог да бели лук посматрамо као замену за четкицу, конац или стоматолошки преглед.
Чај, бобичасто воће и полифеноли могу да отежају посао штетним бактеријама
Биљна храна садржи полифеноле, велику групу једињења која биљке користе, између осталог, као део заштите од различитих стресора из окружења. Истраживања показују да одређени полифеноли могу да утичу и на оралне бактерије, укључујући микроорганизме повезане са настанком каријеса и болести десни. Посебно се проучава њихова способност да ометају стварање биофилма, односно организоване микробне заједнице која учествује у настанку зубног плака.
Полифеноли из чаја у експерименталним истраживањима могу да смање активност ензима који бактеријама помажу да се залепе за површину зуба. Истраживања указују и на могуће дејство на бактерије које учествују у стварању непријатног задаха. То, међутим, не значи да заслађени чај има исти ефекат, јер додат шећер мења његов утицај на зубе.
Полифенолима је богато и воће, нарочито тамно бобичасто воће, а истраживани су и састојци бруснице. Експериментални резултати указују на могућност да одређена једињења бруснице отежавају стварање плака и раст појединих бактерија повезаних са каријесом и пародонтопатијом. Предност ипак треба дати целом воћу и производима без додатог шећера, јер честа изложеност зуба шећерима и киселинама може да поништи део потенцијалне користи.
Сир и кефир: Зашто су ферментисане намирнице занимљиве научницима
Сир је занимљив због неколико особина које могу да буду корисне за усну дупљу. Жвакање подстиче лучење пљувачке, која помаже у уклањању остатака хране и неутралисању киселина које стварају бактерије. Мало истраживање са сиром Грана Падано показало је и промене у бактеријској заједници, уз мање С. мутанс и више С. сангуинис, али због малог броја учесника резултате не треба генерализовати.
Ферментисане намирнице попут кефира садрже микроорганизме и њихове метаболичке производе који могу да утичу на друге бактерије. Прегледи досадашњих истраживања указују на то да кефир може да инхибира поједине оралне патогене и њихову способност стварања биофилма. Потребно је, међутим, више квалитетних клиничких студија да би се тачно утврдило колико су такви ефекти важни у свакодневном животу.
Ниједна од ових намирница није „суперхрана“ која сама може да заштити зубе и десни. Много је важнији укупан образац исхране у којем има довољно поврћа, целог воћа, махунарки, интегралних житарица и других минимално прерађених намирница, уз ограничен унос додатих шећера. Такав образац исхране у великој мери подсећа на медитеранску исхрану, која се у истраживањима повезује и са бољим стањем десни.
Исхрана помаже оралном микробиому, али четкица и конац остају незаменљиви
Истраживања показују да особе које се у већој мери придржавају медитеранског начина исхране могу да имају мање изражене знаке пародонталне болести. Таква исхрана обилује поврћем, воћем, интегралним житарицама, махунаркама и здравим изворима масти, док је унос високо прерађене хране и рафинисаних шећера мањи. Ипак, опсервационе студије могу да покажу повезаност, али саме по себи не доказују да одређена намирница директно спречава болест десни.
Исхрана зато не може да замени редовно прање зуба, чишћење простора између зуба и стоматолошке контроле. Чишћење концем повезано је са мањом заступљеношћу неких бактерија повезаних са каријесом, док прање зуба и језика смањује количину микроорганизама повезаних са оралним болестима. Са антисептичким течностима за испирање уста треба бити опрезан јер неке, посебно препарати са хлорхексидином, могу да промене састав оралног микробиома и углавном се користе циљано и ограничено према препоруци стоматолога.
Најбоља стратегија за орални микробиом зато није потрага за једном чудесном намирницом. Разноврсна исхрана са много поврћа и друге минимално прерађене биљне хране, уз мање шећера и заслађених напитака, пружа повољније услове за здравље уста. Када се таква исхрана споји са правилном оралном хигијеном, корист не остаје само на „добрим бактеријама“ већ обухвата зубе, десни и опште здравље.
Преузмите андроид апликацију.
