Научници већ неко време знају за чуда која изазива једење чоколаде. Многобројна истраживања показала су да постоје, или би могли постојати, тренутни когнитивни ефекти конзумирања ове посластице.
Средином 1970-их, амерички психолог Мерил Елиас почео је пратити когнитивне способности више од хиљаду људи у савезној држави Њујорк.
Циљ му је био специфичан: посматрати повезаност између њиховог крвног притиска и функције мозга. Неколико деценија радио је само то, али је на крају ипак проширио студију како би проматрао и остале кардиоваскуларне факторе ризика, укључујући дијабетес, гојазност и пушење.
Није било нити најмањег наговештаја да би његово истраживање довело до открића везаног за чоколаду.
Па ипак, 40 година касније, десило се управо то. Како је студија одмицала, Елиас и његов тим дошли су на идеју: Зашто не питати испитанике шта су јели?
Исхрана, након свега, ипак утиче на факторе ризика које је Елиас проучавао. Плус, имао је огроман број испитаника на располагању, што је била савршена прилика да проучи одлуке које људи доносе када је исхрана у питању. Открили су да особе које једу чоколаду бар једном недјељно имају боље когнитивне способности.
Ова открића постала су доступна захваљујући интересовању Џорџине Крајтон, нутриционисте на Универзитету Јужна Аустралија, која је водила анализе. Ранија истраживања показала су да конзумирање чоколаде за резултат има неколико позитивних учинака на здравље, али само се неколицина истраживања односила на њен ефекат на мозак и понашање.
У научном смислу, конзумирање чоколаде значајно је повезано са супериорном „визуелно-просторном меморијом и организацијом, радном меморијом, скенирањем и праћењем, апстрактним резоновањем, као и мини-менталним стањем“.
Али, као што је Џорџина Крајтон објаснила, ове функције се односе на свакодневне задатке, као што је памћење броја телефона или листе за куповину, или способност да две ствари радите одједном, на пример да разговарате и возите аутомобил у исто време.
Научници не могу с апсолутном сигурношћу тврдити зашто конзумирање чоколаде побољшава рад мозга. Неки од њих признају да су очекивали супротан ефекат – да ће чоколада, с обзиром да садржи шећер, успорити уместо побољшати когнитивне способности. Али, имају неколико идеја.
Знају, на пример, да флавоноиди из какаа позитивно делују на људски мозак. Године 2014. дошло се до закључка да конзумирање овог нутријента смањује одређене когнитивне дисфункције које се доводе у везу са старењем. Студија из 2011. открила је да флавоноиди из какаа позитивно утичу на психолошке процесе.
Верује се да повећавају проток крви у мозгу, што побољшава његове многобројне функције. Чоколада, као кафа и чај, такође садржи метилксантине, биљне састојке који побољшавају неколико телесних функција. Међу њима је и концентрација.
Ипак, иако су многобројна претходна истраживања показала да постоје, или би могли постојати, тренутни когнитивни ефекти конзумирања чоколаде, треба додати и то да резултати истраживања нису порука да се сада сви требамо преједати овим слаткишем.
Оно што за сада научници могу рећи јесте да можемо јести мале количине чоколаде без бојазни да ћемо тиме утицати на правилне и здраве прехрамбене навике. Истраживање још није завршено. Још има питања која треба поставити, много одговора које треба добити.
Преузмите андроид апликацију.
