Српско жито, у јеку рата у Украјини, безмало би могло да кошта као суво злато. Криза у Украјини поново је показала колико је наша житница вредна и колико би требало да је чувамо.
И док је жетва украјинске пшенице доведена у питање, притисци на нашу земљу расту, јер многе земље ЕУ желе да се докопају управо српског зрна.
У јесењој сетви засејана је пшеница на 630.000 хектара, што је знатно више него што је нама потребно.
Производња пшенице, у овим условима, постала је право благо, па не чуди што је једна држава ЕУ антидатирала постојеће уговоре, како би се докопала наше пшенице и кукуруза, пишу Новости.
Умало није настао дипломатски скандал јер су пријављени захтеви превазишли учтивост дипломатске праксе.
Државне службе чешљају сада све уговоре који су склопљени пре одлуке Владе о забрани извоза пшенице, брашна, кукуруза и сунцокретовог уља. Фалсификовањем исправа повећавају се количине жита које су првобитним уговорима биле предвиђене.
Прошлогодишњи род пшенице био је 3,5 милиона тона. Потребе Србије су око 1.550.000 тона, а то значи да остатак може да се извезе.
У нашој земљи и сада имамо довољно пшенице за извоз, али је Влада ставила забрану и ограничења. Тако одређене количине могу да изађу само у Северну Македонију, Албанију и Италију.
„Кукуруз и пшеницу највише извозимо у Румунију и Италију, а затим у БиХ, Северну Македонију, Албанију, Аустрију, Црну Гору и Немачку“, казао је Бранислав Гулан, агроаналитичар.
И док Србија покушава забраном извоза да стабилизује сопствено тржиште, цене на светским берзама кукуруза и пшенице лете у небо.
Тако је, како су Новостима рекли у Продуктној берзи Нови Сад, пшеница у Чикагу прошле недеље коштала 384,05 долара по тони, док је у Паризу била 364,50 евра по тони. У Чикагу се јуче трговало пшеницом по цени од 405,51 долар по тони, а у Паризу за 399,25 евра по тони.
То значи да је пшеница у Америци поскупела за 5,6 одсто, а у Паризу за 9,5 процената, и то само за недељу дана.
„Осим због рата у Украјини, цена пшенице у Чикагу расте и због суше у тим подручјима, али и инфлације“, истичу у Продуктној берзи Нови Сад.
„У Француској је генерално мања површина посејана. А Украјина, на крају, утиче на све.“
Што се тиче Србије, прошле недеље се трговало по цени од 34,70 до 35,50 динара за килограм, без ПДВ. Понуда је било и за 36 динара, али није постојала тражња.
Ове недеље трговало се по цени од 35,50 динара за килограм, без ПДВ. То су углавном наши купци, домаћи прерађивачи.
Због рата у Украјини, али и због забране извоза житарица из Русије, процењује се да би око 30 одсто света могло да остане без пшенице.
Нарочито ако се зна да ове две државе учествују са око 30 одсто у светском извозу пшенице, а код кукуруза око 20 процената.
У робним резервама сада има 800.000 тона пшенице и милион тона кукуруза.
Преузмите андроид апликацију.
