„Тачан као швајцарски сат“, каже наш народ, не знајући притом да су Швајцарци у прављењу свог часовника за Србима каснили чак 200 година!
Иако је Швајцарска надалеко позната по свом часовничарству, чак два века пре њих свој часовник направио је Лазар Србин. Србин су га називали како је живео у Русији, где је служио као монах, те је по свом пореклу био препознатљив. У историји се помиње и као Лазар Светогорац, као и Црноризац и Хиландарац.
Он је у Русији произвео први јавни и механички сат чак 1404. године, док је у Швајцарској први часовничарски еснаф основан тек 1601. године, тачније 197 година касније.
Његов часовник на Кнежевом двору у Москви радећи је дочекао оснивање часовничарског еснафа међу Швајцарцима.
Сат је израђен по наређењу великог кнеза Василија Димитријевича Другог и функционисао је пуних 217 година, док није замењен новим 1621. године.
Сат оваковог типа био је један од првих 10 у Европи, а сам српски монах, са хронолошког аспекта, налази се у првих пет места међу 1200 најзначајнијих часовничара Европе.
Његов часовник функционисао је помоћу три тега. Један је служио за померање казаљки, други за откуцавање часова, а трећи за откуцавање четвртина часова, што је у то време било потпуно револуционарно, како се људи уопште нису ослањали на рачунање минута.
У Симеоновом летопису из тог доба стоји: „Мајстор и уметник свему био је неки монах који је скоро дошао са Свете Горе, родом Србин, по имену Лазар, а цена свега била је више од 150 рубаља“. Такође се говори и да је тај часовник био „чюдно велики и с луной“, што ће рећи и да је показивао и месечеве мене.
Нажалост, Лазарев сат није сачуван, а торањ на којем се налазио изгорео је 1736. године, па се његов изглед може видети само на слици у том истом Симеоновом летопису.
На месту некадашњег торња сада се налази препознатљива Спаска кула у црвеној боји, такође са својим часовником.
Како каже опис овог дела, „монах Лазар Србин показује свој часовник кнезу Василију и његовим вазалима“.
Најближи примерак Лазаревом сату је онај који се налази на манастиру Хиландар, а у питању је најстарији часовник на Светој гори.
Из Хиландарског типика се види да је Хиландар око 1200.године имао свој јавни сат, међу првима у свету и уз то и мајсторе часовничаре који су правили и одржавали их.
Овај часовник је изворно из 15. века, а преправљен је у раном 17. веку. Поједини његови оригинални делови, који припадају великом механизму с фолиотом, могли би бити дело помињаног Лазара Србина Светогорца.
Novosadski spomenici – Najznačajniji svedoci istorije u Novom Sadu (FOTO)
Преузмите андроид апликацију.
