На овогодишњем Међународном сајму наоружања и војне опреме „Партнер 2021″ приличну пажњу посетилаца из земље и иностранства добро упућених у савремену ваздухопловну технологију привукао је штанд компаније ВИП Глобал логистик на коме су била изложена два домаћа дрона, али је главна звезда штанда био пројекат псеудосателита „Пупин“.
Конструисао га је ваздухопловни инжењер Петар Матуновић, власник технолошке компаније ЦТТ, мале по броју запослених, али једне од свега три у свету које су успеле да дођу до таквог производа.
„Псеудосателит је летелица намењена стратосфери која може да замени уобичајене сателите у убластима комуникација и надзора“, каже Матуновић.
Он напомиње да стратосфера почиње од 15. километра, а „Пупин“ је пројектован да кружи небом на 20 километара висине.
Реч је заправо о специфичној врсти дрона, који се лансира са земље на класичан начин и наставља да лети уз помоћ електричног погона који се напаја соларном енергијом, што му омогућава да дуго лети.
„У стању је да остане у ваздуху дуже до 90 дана, тако да може буквално да замени сателит, али је занимљиво да је српски пројекат један од три најнапреднија у свету. Један од њих је власништво Ербаса и у употреби је, други пројекат води јапанска Софт банка са једном америчком фирмом и трећи који је у развоју је наш пројекат „Пупин“, наглашава Матуловић.
Наводи да су примене такве летелице бројне, а предности невероватне над обичним сателитима, као и користи које од њега могу да се добију.
„Тржиште сателитских комуникација је вредно 120 милијарди долара годишње. За Србију би било врло значајно када би постала провајдер алтернативних видова комуникационих технологија као што су псеудосателити и када би узела само пет одсто тог тржишта, јер ту причамо о шест милијарди долара сваке године у буџету Србије, ако би српска компанија остварила такав пројекат“, напомиње Матуновић.
Наглашава да један псеудосателит може потпуно да замени један класичан геостационарни сателит и да лети изнад градова с великом насељеношћу као што су Њујорк, Лондон или Париз и буде подршка савременим аутономним технологијама, као што су аутономна возила.
„Да би она могла да фунционишу морају да размењују велику количину информација међу собом да ни би долазило до судара и сличних проблема, а постојеће комуникационе мреже нису у могућности да задовоље портребу за тако великим бројем комуникационих линкова. Неминовно нам се намеће потреба за алтернативама, а једна од њих је псеудосателит“, каже овај авиоинжењер.
Матуновић додаје да су могућности примене веома велике у пољопривреди, индустрији, саобраћају, за управљање бројним осетљивим системима попут далековода, гасовода и нафтовода, у научним мисијама , али и за примарне телекоминикације.
„Кроз историју је лансирано 2.000 сателита, од чега је 500 геостационарних, од тог броја је 150 у употреби. Једина алтернатива њима је псеудосателит који покрива константно једну област у пречнику од 200 километара“, објашњава Матуновић.
Једна од највиталнијих области примене псеудосателита је одбрана земље, напомиње Матуновић.
„Све савремене технологије су базиране или на комуникацијама или на ГПС сигналу. У случају великих ратова, као што смо имали 1999. године постајете одсечени од употребе таквих система. Могућост да користите алтернативни вид комуницирања са ракетним системима и беспилотним летелицама је веома вредна“, наглашва Матуновић.
Напомиње да би могућност Србије да у таквим околностима лансира две, три такве летелице била изузетно значјана.
„Сви системи би могли несметано да наставе да раде, али и да вршимо разна електромагнетна ометања непријатељске опреме, што би знатно повећало могућности и жилавост наше одбране“, навео је Матуновић.
Он каже да Србија касни у области примене сателита, и да када би сада хтела то да учини, морала би да чека две године да дође на ред за лансирање, јер не располаже ни ракетама носачима ни лансирним рампама, а ни сателитском технологијом.
Додаје да песудосателит решава све те проблеме и неупоредиво је јефтинији.
„Технологија је вишеструко јефтинија, али најважније је да смо у тој технологији независни. Осим компоненти које набављамо, сав други научноистраживачки рад, интелектуална својина, производни капацитети су на страни Србије“, рекао је Матуновић.
Srbija postaje jedno od glavnih tehnoloških čvorišta u Evropi
Преузмите андроид апликацију.
