Протојереј ставрофор Драгомир Сандо изјавио је данас, уочи Божића, да је то, уз Васкрс, најзначајнији празник за Српску православну цркву, да ни за један други празник нема толико народних обичаја као за Божић и да српски народ опстаје управо зато што чува своје препознатљиве празнике и обичаје.
“Ако имамо у виду да је Божић у хришћанском схватању најзначајнији празник у нашој цркви, уз Васкрес, Васкрсење господње, које се ипак издваја мало и од Божића, да је то један од господњих празника за нас одмах на другом месту, да он испуњава одређеном топлином и радошћу и својом поруком”, рекао је Сандо.
Како је рекао, ниједан празник у години нема толико народних обичаја као Божић и да то није само зато што је Божић у данима зиме, када је српски народ на селу кроз историју имао мање обавеза, пре свега пољопривредних, него су се, како је нагласио, из неког свог размишљања и доживљавања празника, окупљали и заједнички славили.
“Важније је било што је Божић условљени празник, јер да није Божића не би било ни васкрсења. Друго, Божић празник јесте онај који је најављен кроз векове. Сви пророци су се дотицали празника Божића и доласка самог спаситеља на свет”, објашњава Сандо.
Истиче да му је пуно срце када види да у српском народу постоји лепота правилног схватања и доживљавања наших празника.
“Да не заборавимо да је управо српски народ и кроз своје крсне славе и кроз своје обичаје можда једини светски народ са том легитимацијом препознатљивости у нашем времену са тим обичајима, било крсне славе, било обичаја за Васкрс, Божић или било којих других. И то је заиста нешто што морамо да чувамо, јер ако ми њих сачувамо, они чувају и нас. И онда ми опстајемо захваљујући томе”, поручио је Сандо.
Говорећи о обичају паљења бадњака, Сандо каже да се, као свештеник и теолог, не мири се с тим да су обичаји плод маште и паганских обичаја.
“Ми смо имали ситуацију такву да смо осам векова пре тога примили хришћанство и онда смо унели ту богобојажљивост која је била већ у бити и бићу, тако да смо ми многе ствари прилагодили празницима као и Божићу. Тако је и код Бадњег дана. Бадњи дан када би преводили у неком преводу, буквалном, онда би могли рећи да је то огањ, ватра”, рекао је Сандо.
Он је истакао да се, како је рекао, одређени феномен дешава у нашем народу и да Срби, где год да се налазе, све више враћају цркви.
Наглашава да, стицајем околности, има могућност да посматра живот наше цркве у дијаспори, у другим земљама, европским и прекоокеанским.
“Ја бих рекао да наш народ у данашњем времену пуни цркве све, али не само на домаћим просторима у Србији, него широм света, тако је и у Аустрији, тако је и у Немачкој, тако је и у Канади, тако је и у Аустралији. И са поносом то данас истичемо. Хоћу да вам кажем да се нешто невероватно дешава”, рекао је Сандо.
Додао је да никада није очекивао да ће, како је рекао, доживети такав васкрс српског народа, али се оно, ипак, дешава.
“То се дешава кад смо били стешњени у једном историјском времену, а ти народи који су важни за велике католике по Европи, узмите Шпанију, узмите Италију, узмите Аустрију, па и Немачку, долази до неке засићености њихове, за разлику од нечега што се буди у нашем народу. Разуме се, православље носи ту снагу и нисмо за то заслужни ни ја, ни моје колеге, ни претходници, ни они који за нама и тако даље, него то је негде сила Божија која у датом моменту надокнађује све оно што је пропуштено”, оценио је Сандо.
Он каже и да је сведок тога да много већи број омладине, али и средовечних људи, упражњавају пости и да је то неупоредиво више него што је то било у неким ранијим временима.
“Што је добар знак. Али исто тако, мора се рећи да пост није само одраз трпезе и ово смем, ово не смем, него треба да се доживи као духовни и свети тренинг, рецимо за нешто важније. Само по себи пост није смисао”, наглашава Сандо.
Додаје да, кроз прост, човек стиче далеко веће могућности да влада својим осећањима, својим врлинским начином живота и да другачије доживљава свет око себе.
“Има једна лепа констатација да је човек онолико човек колико види другога у себи, али има још једна важнија која каже колико видим у вама себе”, навео је Сандо и додаје да ће без тога пост бити једна формалност.
На питање да ли вера према Богу може да нас уздигне и да нас некако поново споји, Сандо одговара да се у цркви заборављају све поделе.
“Не живим ван овога света и сведоци смо да управо тих подела које су увек зло доносиле у нашем народу. Али, управо то заједништво оних који долазе у цркву, како заједнички, на исти начин, са истом радошћу, колико нас обухвата и призива вера и односи према празницима и према највреднијем и пред Богом. Онда заборављамо и политичке поделе, па чак и националне поделе”, рекао је Сандо.
Истакао је да се радује када види неког странца у цркви и да су му неки од њих рекли да су “лебдели” на литургији, иако нису разумели ни реч српког.
Вероватно има неки разлог који га је подигао доле са те земље.
Али то се само може доживети у ствари на тим светим местима као што су храмови, манастири и светиње које одишу”, рекао је Сандо.
Испричао је како је недавно био на у АП Косову и Метохији с једном групом верника у Дечанима и сви су плакали али нико није могао да објасни зашто.
“Зидови из своје патине боље беседе него што би ја знао да кажем у тим моментима”, испричао је Сандо.
На питање да ли нам недостају нам хришћанске вредности, Сандо одговара да нам недостају и да ће нам увек помало недостајати.
“Најбоље би било да нам недостаје мање него што су нам јуче недостајале, а с друге стране да напредујемо у свему томе. И да буде и данас мање него што би требало сутра да буде у континуитету нашег живота”, закључио је Сандо.
Преузмите андроид апликацију.
