Вест да се више српских градова и општина нашло на листи „Европски градови и региони будућности“, магазина фДи, публикације британског Фајненшал тајмса је према оценама економиста и познавалаца прилика у овој области резултат рада на инвестиционој клими и подршци коју инвеститорима пружа држава Србија.
Директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију у Привредној комори Србије Михаило Весовић је оценио за Тањуг да инвеститоре највише занима ефикасност и ефективност њихових инвестиција.
„Занима их колико су морали да инвестирају, како се према њима понашала локална и државна администрација и на крају крајева колико су уштедели и времена и новца у том процесу да би постигли одређени резултат“, рекао је он.
Према његовим речима, оне који воде рачуна о интересима српске привреде, јесте то да су се поред Београда на листи градова будућности нашли у својој категорији и Лесковац, Крагујевац, Шимановци, Зрењанин, Суботица.
На листи ФТ „Европски градови и региони будућности“ за 2024. годину, Београд је рангиран на високо седмо место у категорији великих европских градова када је реч о људском капиталу, док је Лесковац заузео чак прво место као најпривлачнији микро град за инвеститоре по питању ефикасности трошкова.
Крагујевац је рангиран у категорији средњих градова на осмо место по ефикасности трошкова, а у категорији микро градова по ефикасност трошкова Шимановци су заузели четврто место, Зрењанин пето, а Суботица шесто место.
„То говори да инвеститори више не иду пре свега ка Београду, Новом Саду или Војводини, него да иду и у остале делове Србије, што значи да се догодио и значајан помак у инвестиционој клими и у оним деловима Србије које смо можда препознавали као крајеве који каскају са својим економским развојем“, указао је Весовић.
Као најбољи пример на листи микро градова по питању ефикасности истакао је Лесковац, град препознат по текстилној индустрији.
„У последњих 10 година догодило се неколико значајних инвестиција у Лесковцу и то не само области текстила и фармацеутске индустрије, већ и у области грађевинске индустрије. То је због изузетне доступности радне снаге у том граду“, објаснио је он.
Навео је да је макроекономска стабилност и пословање у Србији у последњих 10 година стабилно, као и да је то допринело да држава може више да инвестира у инфраструктурне пројекте не само на националном већ и локалном нивоу.
„Лесковац је значајно инвестирао у развој своје индустријске зоне која је постала спремна да прими брзу инвестицију, да се она реализује, да им обезбеде све дозволе, као и сви неопходни прикључци, пре свега струја, гас, вода“, рекао је Весовић.
Што се Крагујевца тиче, навео је да је тај град место велике инжењерске традиције, првенствено у аутомобилској индустрији, где сада поред Стелантиса постоје и раде и многе друге инжењерске компаније у металској индустрији.
Весовић је истакао да се Србија до пре 10 година бавила привлачењем радно интензивних инвестиција које запошљавају велики број радника, док данас покушава да привуче високотехнолошке инвестиције, компаније запошљавају мањи број радника, али доносе технологију, производе у које се уграђује много више знања.
Директор Одељења за конкурентност и инвестиције у НАЛЕД- у Душан Васиљевић је за Тањуг истакао да оцене из ове публикације препознају оно што препознају и анализе и извештаји НАЛЕД- у претходном периоду, а то је да су се услови за пословање у нашим општинама и градовима значајно унапредили у претходном периоду.
„Позитиван аспект је и то да смо ми и раније имали наше општине и градове који су били пласирани на тој листи градова будућности Европе, али их није било оволико као сада, пошто се наших шест градова и општина пласирало међу 330 градова будућности Европе“, рекао је он.
Оценио је да је то одраз свега што је заједно урађено у претходном периоду, од локалних самоуправа које су се нашле на листи, до оних који су им пружали подршку и наравно државе која је пуно радила на стварању услова за то.
На питање да ли ово може да помогне побољшању шанси за привлачење нових страних инвестиција, Васиљевић је рекао да може и истакао да потенцијални инвеститори врло воде рачуна о извештајима Фајненшал тајмса, који има значајну репутацију.
„Потенцијални инвеститори веома воде рачуна о томе који се градови налазе на тој листи, шта им је означено као предности, а шта као недостаци. Они виде да ове године имамо доста градова из Србије, па је то знак да ће се можда усмерити на неке од ових шест градова и општина који су на тој листи, а можда ће им бити интересантни и неки други градови што је добро и за те градове и за нашу земљу“, рекао је он.
Говорећи о томе шта би у наредном периоду требало променити да би се инвестициона клима у Србији још поправила, Васиљевић је навео да је реч о условима за рад, флексибилним условима за рад, односно опорезивању зарада.
„Требало би да урадимо много више, да будемо препознати као земља која има фантастичне таленте, људске потенцијале, а то је један од сегмената у којима се град Београд пласирао“, истакао је Васиљевић.
Он је додао да ће у наредном периоду, за разлику од ранијег времена када смо водили много рачуна о томе како да смањимо незапосленост, задатак бити да се обезбеди довољно радне снаге за све инвеститоре који могу да буду заинтересовани да улажу у Србију.
Васиљевић је посебно указао на значај реазвоја инфраструктуре и навео да су сви градови који су добро прошли на овој листи у претходном периоду доста добро опремљени инфраструктуром, како путном тако и електронском.
Уредник економске рубрике Вечерњих новости Душан Стојаковић је за Танјуг истакао да је и без листе Фајненшал тајмса Србија одавно препозната као добра инвестициона дестинација
„Статистика опоказује да у последњих 10 година скоро 70 одсто свих страних инвестиција у овај регион иде управо у Србију. Приликом проглашења градова рекли су да Србија има изузетно добру и квалитетну радну снагу и одличну позиционираност“, навео је он и додао да Србији додатне резултате доноси и убрзан развој инфраструктуре.
Према његовим речима, Лесковац се нашао на листи градова будућности зато што је позициониран близу ауто-пута и због тога што има добро обучену радну снагу.
„То је стари наш текстилни центар, некад су га звали ‘Српски Манчестер’. Локална самоуправа ради добро и брзо и то је велики знак да људи могу ту да раде, велики број светских компанија већ послује у том граду“, указао је Стојаковић.
Говорећи о Београду, који се такође нашао на листи градова будућности, Стојаковић је навео да је реч о граду који је добар за живот и има образован кадар за најзахтевније послове.
Када је реч о Шимановцима, истакао је да су Шимановци важна индустријска дестинација.
„Када прођете кроз Шимановце, мислите да сте у некој изузетно развијеној области. Где год да погледате, видите велике хале, логистичке дистрибутивне центре, фабрике. Дакле, једноставно место које је на фантастичној локацији, која је повезано са два ауто-пута“, објаснио је он.
Evropski i američki berzanski indeksi uglavnom u padu, raste cena zlata
Преузмите андроид апликацију.
