Српска православна црква данас прославља празник посвећен Светом великомученику Димитрију, који је у народу познатији као Митровдан.
Свети Димитрије је рођен у Солуну у трећем веку, за време цара Максимилијана и сматра се заштитником тог града, а верује се да је Солун спасавао од непријатељских војски и земљотреса.
Као светац, изузетно је поштован код Грка, Руса и Срба. У нашој земљи постоји велики број храмова посвећених њему, међу којима су и црква у Пећкој патријаршији и капела у Високим Дечанима.
У нашем народу важи обичај да се Митровдан сматра за дан када долази зима. Ако падне снег за Митровдан, казује предање, задржаће се до априла. Важи и обрнуто – лепо време на 8. новембар најављује благу зиму.
Док је Србија била под Турцима, говорило се да су се хајдуци на Митровдан разилазили и скривали код својих јатака, да би се поново састали на пролеће, за Ђурђевдан. Отуд и позната изрека – „Митровданак – хајдучки растанак и Ђурђевданак – хајдучки састанак“.
Цар је Димитрија поставио за намесника Солуна и дао му задатак да из града и околне области прогони хришћане.
Димитрије је, међутим, и сам био хришћанин, па се, уместо да испуни царево наређење, о њега оглушио и уместо тога почео да хришћанство проповеда јавно.
Предање каже да је Свети Димитрије знао шта га чека, па је разделио сав свој иметак и мирно отишао у тамницу, спреман на страдање.
Цар је наредио да Димитрије буде погубљен, што су војници и учинили тако што су га изболи копљима и то за време молитве.
Његово тело је потом бачено, а хришћани су га тајно узели и сахранили на месту где је касније подигнута црква.
По казивању, његов гроб мирисао је на босиљак и смирну, а многи верују у лековитост његових моштију.
У народу се верује да до Митровдана треба завршити све велике послове који се раде напољу и да на тај дан не треба излазити из куће.
Постоји и још једно предање везано за Митровдан, да на тај дан није добро прекоревати децу, чак и ако су била неваљала, јер ће онда бити таква целе године.
Преузмите андроид апликацију.
