Српска православна црква (СПЦ) данас слави празник посвећен Преподобној мати Параскеви, познатој као Света Петка, која је једна од најпоштованијих светитељки у српском народу.
Света Петка је била хришћанска византијска подвижница из 11. века, а дан њеног помена, Петковдан, обележава се 27. октобра и шеста је слава по броју свечара у Србији.
Култ Свете Петке је изузетно развијен у Србији, Грчкој и другим православним балканским земљама.
Отуд и различити епитети који стоје уз њено име Петка Балканска, Српска, Грчка, Бугарска, Румунска, Македонска, Епиватска, Београдска, Трновска и тако даље.
Верници обележавају дан када је Света Петка, која је српског порекла, окончала овоземаљски живот. Рођена је у Епивату, код Калитракије у Малој Азији, а према записима српског владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња.
На иконама је представљена у женској монашкој одежди, са крстом и миртином гранчицом, симболом мучеништва. У епархијама СПЦ посвећено јој је око 250 цркава, а најпосећенија је капела на Келемегдану која носи њено име и у којој се на дан празника сваке године окупља десетине хиљаде верника.
Поштује се у целом православном свету, а на поклоњење њеним светим моштима које почивају у Јашију у Румунији долазе и припадници других религија, верујући у њену исцелитељску моћ.
Прве записе о Светој Петки оставио је Григорије Цамблак, а међу њима је и опис преноса њених моштију из Видина у Србију и до Београда (1403.године) и то заслугом монахиње Јефимије и кнегиње Милице које су дозволу измолиле од султана Бајазита.
Верује се да су од времена деспота Стефана Лазаревића сто година почивале у стени поред калемегданске капеле и извора Свете Петке и да су јој на поклоњење долазили и православни и католици, па и мухамеданци, тадашњи окупатори Србије.
Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се верује да исцељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке.
Капела на Калемегдану и црква Ружица подигнуте су још у 15. веку за време деспота Стефана Лазаревића, али су порушене за време турске владавине, а данашња капела, изграђена је 1937. према пројекту архитекте Момира Коруновића.
Уз Петковдан, култ преподобне Параскеве обележава се и 8. августа, на дан преноса њених моштију из Бугарске у Србију.
Тада се слави још једна светитељка, истог имена – Света мученица Параскева Римска. Заједнички празник двају светитељки истог имена прославља се као Света Петка Трнова.
I sutra pretežno sunčano vreme, u većini mesta natprosečno toplo
Преузмите андроид апликацију.