На светском тржишту малине у последње време дешавају се преокрети, а Србија и поред пада производње успева да задржи добру позицију и то пре свега по извозној цени коју остварује ово воће.
Наша земља је, све до трећег тромесечја прошле године, по вредности извоза малине суверено била на првом месту и то у претходних 19 тромесечја па и дуже, наводи економиста Мирослав Здравковић у анализи објављеној на сајту „Макроекономија”.
Потом је Пољска забележила извоз од 95 милиона евра, испред Србије са 92,9 и Украјине на трећем месту са 62,3 милиона евра.
На светском тржишту дошло је и до наглог успона Кине која је доспела на четврто место са 34,8 милиона евра, потиснувши Чиле тек на пето место (30,9 милиона евра).
Смањеној извозној количини малина погодују повећане извозне цене, истиче он, али напомиње и да је то било подстицајно и за друге земље те је Украјина нагло повећала производњу озбиљно угрозивши наше произвођаче.
Здравковић каже, када је реч о количини извоза, да је Србија у истом периоду пала на треће место, иза Украјине.
Пољска је имала извоз 33.000 тона, Украјина 25,4 хиљада, а Србија 19.000 – испред Кине са 13.000 и Чилеа са 10,3 хиљаде тона. Наглашава и да извозницима из Србије, што не мора да има везе са произвођачима, погодовао је раст извозних цена малине са 3,54 евра по килограму, у другом тромесечју 2025, на 4,88 у трећем.
Међу највећим светским произвођачима малине Србија је имала убедљиво највећу цену. У Пољској је у том периоду она износила 2,87 евра, у Украјини 2,45, Кини 2,67, а у Чилеу три евра по килограму – напомиње се у анализи. Као и да су веће извозне цене од Србије, при битно мањим количинама, имале су само Словенија (9,35), БиХ (5,26), Хрватска, (6,26) и Бугарска (5,97 евра по килограму).
Преузмите андроид апликацију.
