Краљевина Србија имала је за циљ ослобођење великог дела Косовског, као и делова Скадарског и Битољског вилајета, односно географске области Рашке, Косова, Метохије, Македоније и највећи део данашње Албаније са јадранском обалом.
Делимично на основу етничке „слике“, а неспорно на основу историјског присуства српске државе на овим просторима, Србија је оправдано полагала право на ове земље. Осим тога, Јован Цвијић наводи податак да је од 1876. са тих територија насилно расељено 150.000 Срба да би уместо њих били насељени албански колонисти.
Имајући у виду да је значајан део вилајета Османлијског царства, које је намеравала да ослободи Краљевина Србија био насељен Албанцима, 18. октобра 1912. године, српски краљ Петар I издао je прокламацију коју су потписали сви чланови владе на челу са Николом Пашићем, a у којој је навео: „Моја ће војска у Старој Србији поред хришћана затећи и Србе муслимане, који су нама тако исто драги, а с њима и Арбанасе, хришћане и муслимане, с којима наш народ живи заједно већ стотинама година, обично делећи с њима срећу и несрећу. Ми им свима носимо слободу, братство, једнакост у свему са Србима”.
Преузмите андроид апликацију.
