Поједине велике силе, нарочито Аустроугарска и Италија биле су видно незадовољне успехом Балканског савеза у Првом балканском рату. Аустроугарска се максимално ангажовала у правцу разбијања овог пакта, али пре свега анулирања ратних успеха Србије.
Проглашењем независне Албаније у Валони, „јабуака раздора“ је убачена између савезника. Аустроугарске дипломате су одиграле кључну улогу у том чину иза кога је стала и Италија. Подршка коју су Албанци тада добили у стицању своје независности била је последица жеље ове две велике државе да се спрече излаз Србије на Јадранско море. Самим тим добар део територије који је према предратном српско-бугарском договору требао припасти Србији остао је у саставу Албаније.
Србија је била принуђена да тражи компензацију на другој страни у Македонији што бугарска влада никако није желела да прихвати. У свом инсистирању да натера Србију на поштовање предратног договора, Бугарска је имала пуну подршку Аустроугарске која је на тај начин перфидно подривала Балкански савез. Бугарска је ушла у сукоб и са Грчком око Солуна па је избијање великог конфликта међу дојучерашњим сарадницима постајало све извесније.
У оваквим околностима Русија је требало да одигра улогу арбитра између завађених братских православних народа. Уосталом, очување јединства балканских држава било је у виталном интересу Русије. Међутим, време је показало да руско посредовање није дало резултата. Односи између Бугарске са једне и Грчке и Србије са друге стране, све више су се заоштравали.
Напету ситуацију на крају је прекинула Бугарска. Охрабрена подршком званичног Беча, у ноћи 29. јуна њена војска је напала српске положаје на реци Брегалници и грчке положаје према Солуну. Тиме је отпочео Други балкански рат.
Преузмите андроид апликацију.
