Шетајући улицама готово свих савремених квартова Новог Сада, ходамо заправо по неисцрпној историји овог града. Много векова пре него што је Нови Сад понео ласкав назив Српска Атина и пре него што је уврштен у ред слободних краљевских градова, постојала су насеља на подручју самога града.
Пођимо од самог центра града у коме се налазило насеље познато као Бакшафалва, односно Бакша.
Оно се, на основу археолошких налаза простире око Католичке порте, као и Његошеве 10, где је 2002. године пронађен део средњовековног насеља са стамбеним објектима, смешта управо у сам строги центар данашњег Новог Сада.
Раније се претпостављало да се у средњем веку ово насеље простирало северно од простора данашње улице Алексе Шантића, од модерних квартова Лимана и Грбавице према Телепу. Са друге стране, Телеп је такође био насељен у средњем веку. Из извора се зна за насеље под именом Мартон, односно Сент Мартон или Kőszentmárton, коме се приписују налази у улици Ватрослава Јагића. Средњовековни, пак, Биваљош је од раније убикован на данашњој Сланој Бари.
На најстаријој карти Угарске, аутора дијака Лазара из 1528. године, уцртано је доста насеља на подручју целе данашње Војводине, а за Нови Сад је занимљиво да се спомиње и Бистрица.
Ово насеље се потом нашло и на низ других мапа које су настале по угледу на Лазареву, попут Меркаторове карте, али је значајно јер је ово једини изворни помен Бистрице. Свакако да назив понајвише звучи као и име за данашње Ново Насеље, међутим недостатак било каквих других извора не дозвољава прецизно да одреди где се налазило.
Најбитније ипак насеље на тлу Новог Сада носило је име Петроварадин.
Да не буде забуне, Петроварадин на месту данашње тврђаве и насеља је такође носио ово име, али се оно проширило и на данашњу новосадску страну. Кад Варадин(ус), Петурварад или Стари Петроварадин помиње се и у другим средњовековним изворима, као и Вашарош Варад.
Археолози су доказали да је ова насеобина била смештена код старе Барутане на Темеринском путу, односно код Темеринске петље. За ово насеље се наводи да је то место са лепим зградама и палатама, а зна се да је на овом подручју постојала нека врста краљевске резиденције.
Иако оскудни, ови подаци значајно расветљавају прошлост Новог Сада и показују да насеља на његовом подручју нису била безначајна ни у средњем веку.
Najstariju fontanu u gradu krasi prelepa figura, delo prvog srpskog vajara (FOTO/VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
