Данашњи датум сматра се веома важним у српској историји из више разлога. Данас, 15. фебруара, обележавамо дан почетка српске револуције, односно Дан државности.
На празник Сретење господње, 1804. године Карађорђе је отпочео Први српски устанак, док је 1835. године, у Крагујевцу, донет први устав, који је важио за најлиберарнији устав свог доба.
Сретењски устав
Специфичан је по много тога, а највише због чињенице да је био много испред свог времена. Представљао је велики искорак у будућност, јер се сматрало да је управо њиме укинуто ропство и феудализам на нашим просторима.
У оно време важио је за један од модернијих и демократскијих устава.
Према овом уставу: “Сваки Србин има право бирати начин живљења свог по својој вољи, само који није на обштенародну штету.“
Члан 114.
“Како роб ступи на Српску земљу, од онога часа постаје слободним, или га ко довео у Србију, или сам у њу побегао.“
Донет је од стране Велике народне скупштине, а додатно је потврђен заклетвом кнеза Милоша Обреновића, али ни то није допринело да на снази остане дуже од 55 дана.
Великим феудалним силама, односно Аустрији, Русији и Турској сметала су новопрокламована права грађана: неприкосновеност личности, право на незаконито суђење и независност судства, неповредивост стана, право на избор занимања, равноправност грађана без обрзира на веру и националност итд…
Први српски устанак
Ослободилачки рат започео је бенигном локалном буном против Дахија 1804. године. Те године је, на празник Сретење, на збору у Орашцу за вођу изабран Ђорђе Петровић Карађорђе.
Збор угледних Срба је, тада, донео одлуку о подизању устанка против Турака. Овом догађају предводила је Сеча кнезова коју су дахије извршиле над угледним Србима десетак дана раније, тачније 4. фебруара, како би заплашиле српске јунаке, међутим, тај сплет околности само је убрзао и распламсао жељу за слободом.
Само две године након збора локална буна добила је веће размере и претворила се у националну револуцију за ослобођење.
Пре ослобођења Београда, Срби, на челу са Карађорђем, успели су да искористе турска неслагања и задобију подршку од Аустрије и Русије, што је на крају приморало Турке на склапање Ичковог мира.
Београд је, коначно, ослобођен 12. децембра 1806. године, међутим, када је 1813. године Београд поново пао у турске руке, устанак је угушен, а Карађорђе је, са још неколико вођа устанка, побегао у Аустроугарску.
Када поставимо све на папир и израчунамо, Први српски устанак није формално био успешан, али не можемо да оспоримо чињеницу да је управо он допринео успеху Другог српског устанка који је подигнут крајем априла 1815. године.
Данашњи датум је веома важан за српску историју јер, заправо, представља рађање модерне државе у којој су постављени темељи новог друштвено-економског и културног уређења.
Зато је данашњи датум никада не смемо да престанемо да обележавамо као Дан државности наше Републике Србије!
Преузмите андроид апликацију.
