Пре само неколико недеља ситуација у јужној српској покрајини Косову и Метохији била је на ивици оружаног сукоба.
У последњем тренутку, а под притиском из САД-а, премијер привремених косметских институција Аљбин Курти одложио је насилну примену одлука о „таблицама и документима“ на северу Косова и Метохије за 1. септембар.
У међувремену ЕУ је одлучила да у Бриселу организује разговоре Српског председника Александра Вучића и Куртија како би се разрешила ова криза и како би се почетком септембра избегла нова ескалација. Тиме се отвара питање, шта се може очекивати од тих разговора и може ли се постићи неки договор Београда и Приштине?
Нажалост, делује да је било какав договор са Куртијем, уз сву добру вољу Београда, немогућ. Разлозога за песимизам има више и сви произилазе из једне кључне чињенице, а то је да Курти суштински не жели договор са Београдом, већ потпуну пропаст преговарачког процеса.
Уосталом Курти је и пре доласка на власт тврдио да Албанци немају користи од преговора са Београдом и да тај процес треба зауставити. Иако је, када је преузео власт, Курти ипак одлучио да учествује у преговорима са српском страном то је урадио како би задовољио своје западне менторе. Док је истовремено током дијалога сваку шансу за било какав договор систематски саботирао и тиме је обесмислио цео преговарачки процес.
Самим тим, морамо се запитати зашто би се Курти другачије понашао у наредном периоду? Поготово када постаје све јасније да се његова већина у косметском парламенту круни и да би се ускоро могло ићи на нове изборе у Јужној српској покрајини.
Курти зна да је велику подршку својих сународника, на последњим парламентарним изборима, добио управо због обећања да ће заузети оштар став према Београду, а не због тога што је најављивао споразум.
Такође, Курти је свестан да ништа значајније није урадио на плану борбе против криминала и корупције, док је економску ситуацију на Космету довео пред стање потпуног колапса. Самим тим, њему је од животног значаја да фокус албанске јавности са економије и квалитета живота пребаци на национално питање и сукоб са Београдом.
Постизање договора са Београдом, у овом тренутку, било би искључиво на штету Куртијевих политичких интереса и зато је нелогично за очекивати да се он одлучи за искорак ка договору. Зато смо суштински, у овом тренутку, ближе ескалацији сукоба него компромису.
Уколико би се пак десило „чудо“ и уколико би под снажним притиском Запада дошло до неког договора Београда и Приштине, којим би се разрешило питање регистарских таблица, било би то само привремено решење.
Због свих наведених разлога који наводе Куртија на „подгревање“ сукоба са Београдом, премијер привремених институција на КиМ би убрзо пронашао неки нови разлог за ескалацију.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
