Преношење директних ратних дејстава са територије Украјине на Русију, нападом украјинских трупа на Белгородску област, узбунило је светску јавност.
Наиме, дешавали су се и раније упади мањих диверзантских група из Украјине у Русију, извођени су и напади дроновима на одређене циљеве, а посебан одјек имали су атентати на угледне Русе који подржавају специјалну војну операцију. Међутим, узмемо ли у обзир опсежност акције, бројност украјинских снага и њихове борбене капацитете, ништа од тога наведеног није имало значај као ова последња украјинска акција на руској територији.
Иако су одговорност за овај напад преузеле антипутиновске руске оружане формације које се боре на страни Кијева, иако је власт у Украјини негирала своју умешаност у ову акцију, нема никакве сумње да иза ње стоји украјинска војска и њене безбедносно-обавештајне службе. Свакако да слабашне прозападне добровољачке руске јединице немају ни логистичку ни оперативну моћ за извођење једне такве офанзивне операције у којој су коришћена оклопна возила, артиљерија и беспилотне летелице.
Управо зато не треба сумњати у то да је ова операција украјинске војске, пажљиво осмишљена, планирана и прорачуната и да преношење ратних дејстава на територију Русије на првом месту има психолошко-пропагандни, а тек онда војно-стратешки карактер.
Украјинци су овом офанзивом превасходно желели да задају снажан ударац Кремљу у психолошко-пропагандном рату који представља важну компоненту руско-украјинског сукобу. Као што су убиства Дарије Дугин и познатог руског блогера Владлена Татарског имала за циљ стварање осећаја опште несигурности у руском друштву, тако је и ова акција у Белгородској области требала да покаже Русима да нису безбедни. Односно, да се вихор рата може проширити и на њихове домове. Тиме се покушава остварити ефекат застрашивања и подстаћи негативно расположење у руској јавности према властодршцима у Кремљу, али и даљем војном ангажману у Украјини
Такође, извођење ове операције у Белгородској области служи званичном Кијеву и његовим западним савезницима како би се појачала и „хранила“ реторика по којој је руска војска неспособна, јер не само да не може победити украјинску армију, него не може одбранити ни своју територију. Украјинска и западна медијска машинерија на овај начин добијају муницију за даље пропагандно деловање у правцу мобилизације сопствене јавности за подршку рату, што је у овом тренутку посебно важно, јер треба „покрити“ болну чињеницу да је након вишемесечних борби и огромних људских и материјалних жртава Бахмут пао.
На све то надовезују се и мишљење појединих војних стручњака да је ова операција део стратешких планова украјинске команде да развуче руске трупе на што ширем простору.
Односно, да разбије концентрацију руске војске на запорошком и доњецком правцу, како би се створили предуслови за отпочињање дуго најављиване велике офанзиве украјинске војске. Уколико је то тачно, можемо закључити да се моменат нове ескалације рата у Украјини ближи, а да је акција у Белгородској области само најава таквог сценарија.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
