Авганистан је добио нову, додуше привремену, владу. Талибани су после више од месец дана консултација одлучили да њен председник буде Мухамед Хасана Акунд, један од најближих пријатеља покојног и првог вође талибанског покрета муле Мухамеда Омара.
Сагледамо ли кадровска решења у новој авганистанској влади, биографије председника и његових сарадника, уочавамо да су талибани ставили фокус на очувању јединства покрета. Следствено томе, позиције у новој влади добили су најутицајнији лидери талибана. Како они најстарији, чија каријера је доживела успон још деведесетих година прошлог века, тако и млађи припадници те организације.
Мула Акунд спада у групу старијих талибанских вођа, оних који су са мулом Омаром оснивали заједнички покрет.
Родом је из Кандахара најјачег талибанског упоришта. Припадник је, као и доминантна већина Талибан Паштуна, најбројније етничке заједнице у Авганистану. Мало је података о његово биографији.
Претпоставља се да има више од шездесет година и да је пре верски него политички лидер. Зна се да је деведесетих година прошлог века, у време талибанске владавине, обављао је дужности министра иностраних послова и потпредседника авганистанске владе. Близак је са талибанским вођом, мулом Акунџадом, што нам говори да ће несумњиво ослањати на његов неспорни ауторитет.
Да се у овом случају пре свега ради о влади компромиса, види се у томе што су све кључне струје унутар талибанског покрета, кроз њихове вође, заступљене на одређеним министарским функцијама.
Тако је Мухамед Јакуб, син муле Омара и један од главних конкурената Акунџади, током борбе за вођство над талибанским покретом, добио позицију министра одбране. Други Акунџадин такмац за лидерство над талибанима Сираџудин Хакани, вођа моћне „Хакани мреже“, постао је министар унутрашњих послова.
Акунџада је на тај начин своје најјаче опоненте задовољио ресорима силе, што свакако импонује њиховом егу, а и у складу је са ставом авганистанске јавности која их перцепира као велике ратнике.
Мула Барадар, најбољи пријатељ и најближи сарадник оснивача талибана, муле Омара, добио је место заменика председника владе.
Пошто су многи аналитичари и познаваоци прилика у Авганистану најављивали да ће он бити будући премијер, можемо рећи да то представља мало, а вероватно и једино, изненађење. Разлози за такав сценарио могу бити различити.
Очигледно је мула Акунџада проценио да му Барадар са позиције премијера може угрозити ауторитет над осталим талибанима. Зато је себи блиског мулу Акунда поставио на чело владе, а Барадара за његовог заменика.
Тиме ће Акунџадин утицај у влади свакако бити снажнији, а његов човек ће директно контролисати остале министра па и самог Барадара.
Додуше, не треба занемарити чињеницу да је Барадар годинама био у пакистанском затвору и да је пуштен на интервенцију Американаца. Такође, пре само недељу дана шеф ЦИА-е је боравио у Авганистану где се састао управо са Барадаром.
Питање је колико Акунџада, па и остали талибански лидери, зазиру од његових контаката са Американцима. Свакако да је и то имало утицај на позицију Барадара, као и чињеница да остале талибанске вође у њему виде претњу за своје амбиције.
Тешко да би његовим доласком на премијерску позицију били задовољни Сираџудин Хакани или Јакуб Омар. Поменути двојац претендује на лидерство над талибанима и свесни су да им мула Барадар ту представља опасног такмаца.
Односно, са позиције премијера утицај муле Барадара додатно би ојачао.
Због свега наведеног можемо закључити да су мула Акунџада, Сираџудин Хакани и Јакуб Омар у мули Акунду нашли најбоље решење да контролишу мулу Барадара. Такође, на тај начин, избегли су међусобне сукобе око премијерског места што би свакако угрозило јединство талибана и пољуљало њихове позиције у земљи. Изгледа да су талибанске вође свесне тога да прво морају учврстити власт у Авганистану, а тек потом отворити питање унутрашњих односа и борбе за превласт.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Преузмите андроид апликацију.
