Изјава заменика пољског премијера и лидера владајуће партије Право и правда Јарослава Качињског, да немачка покушава Европску унију претворити у „Четврти рајх“ привукла је посебну пажњу јавности.
Свакако да Качињски то није изрекао нимало случајно. Свака алузија на било какав немачки рајх у старту има негативан призвук. Помињањем тог појма инсинуира се намера Немачке да успостави хегемонију у Европи, чему су сва три рајха и тежила.
Међутим, има још нешто у тој изјави што никако не можемо занемарти. Качињски тиме прави индиректну везу између циљева данашње немачке елите са Хитлеровом нацистичком Немачком, односно са Трећим рајхом.
Од краја Другог светског рата и након спроведене денацификације у немачком друштву, постоји један посебан сензибилитет у тамошњој јавности према овој тематици.
Осећај кривице због монструозних злочина из прошлости, јесте нешто што је постало саставни део живота немачког грађанског друштва, па самим тим и политичке културе. Негирање и релативизација нацистичких злочина за Немце је неприхватљиво. А свако ко би кренуо тим путем трајно би био остракован из јавног живота те моћне европске државе.
Управо зато, свако враћање на тему Другог светског рата, у садашњем политичком дискурсу, може се доживети као својеврстан притисак на званични Берлин. Десничарска влада Матеуша Моравјецког у Варшави, као и Орбанова влада у Будимпешти, већ дуже време налазе се под снажним притиском бриселске администрације.
Иначе и једни и други због наводног непоштовања европских вредности и стандарда. Кључни ослонац властима у Бриселу, у покушају дисциплиновања непослушних европских десничарских лидера, била је влада у Берлину. Међутим, након формирања нове немачке владе, коју чине социјалдемократе, либерали и Зелени, за очекивати је да се притисак додатно појача.
Додуше, треба нагласити да је позадина ове изјаве Качињског, као и константних трзавица у односу Варшаве и Будимпеште са Бриселом, много дубља од питања поштовања европских норми и вредности.
Поменути сукоб задире у саму срж будућности ЕУ. Односно, у оно кључно питање, а то је: хоће ли ЕУ остати економски повезана заједница земаља или ће се кренути ка федерализацији?
Јасно је да се суверенистичке владе у Пољској и Мађарској тешко могу споразумети са заговорницима федерализације, а чије су ватрене присталице Зелени у Немачкој. На жалост Моравјецког и Орбана, управо ће Зелени бити изузетно утицајни у влади новог немачког канцелара Олафа Шолца.
Изјаву Качињског о „Четвртом рајху“ зато морамо посматрати у ширем контексту.
Свестан је потпредседник пољске владе одакле долази најснажнији притисак на њега и његове коалиционе партнере и није спреман да се повлачи. Напротив, оваквом изјавом он напада.
Отворено алудира на ту тешку и болну прошлост немачке државе, дубоко свестан какав ће то одјек имати у тамошњој јавности. Осећај кривице због греха предака је нешто што ће природно терати немачку политичку елиту на опрезније наступање, а Качињски се нада да ће на тај начин и утицати на слабљење тог притиска из Берлина.
Такође, оваквом изјавом Качињски игра и на сентимент својих сународника.
Пољаци нису заборавили Немачку окупацију током Другог светског рата, као ни нацистичке злочине над њиховим прецима.
Нису заборавили ни поделе Пољске којих је кроз историју било три и у којима је Берлин увек учествовао. На овај начин Качињски у сопственој јавности шири страх од немачког експанзионизма, дубоко свестан да је то добар начин да иза себе обједини што шири политички фронт. И то ни мање ни више него на теми отпора историјском завојевачу.
У сваком случају, можемо закључити да Качињском таква реторика иде у прилог, како на унутрашњем тако и на спољнополитичком плану. Зато се није ни либио да је пласира у медије.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
