И пре избијања рата у Украјини, премијера привремених институција у јужној српској покрајини Аљбин Курти је прибегавао насилним мерама према српској заједници.
Слање специјалне јединце РОСУ у српске средине, било на север Космета или у Штрпце, нису представљали реткост. Разлог је увек био исти, застрашити Србе и испровоцирати их на реакцију како би добио оправдање за оружану операцију ширих размера.
Два су циља такве Куртијеве политике. Први, добити оправдање да по узору на Хрвате спроведе „олују над Србима“ и етнички очистити Космет. Други, изазвати сукоб како би се међународној заједници показало да је миран суживот Срба и Албанаца немогућ све док Србија не призна самопрокламовану независност своје јужне покрајине.
Курти инсистира на томе да нерешено питање статуса КиМ код албанског и српског народа рађа незадовољство и фрустрације. Самим тим, јавља се висок степен међуетничких тензија и постоји реална опасност од ескалације ка оружаном сукобу ширих размера. Суштински, Курти користи претњу ратом као средство притиска на Запад, очекујући од Американаца и Европљана да натерају званични Београд да се одрекне своје јужне покрајине.
Ипак, ескалације сукоба ширих размера на КиМ, бар до сада, није било.
И то понајвише због уздржаности српске стране, која је прозрела Куртијеву стратегију и није на насиље одговарала истом мером. Међутим, треба напоменути и то, да су све те акције јединице РОСУ имале ограничен карактер. Односно, чак ни Курти није предузимао свеобухватне операције, са циљем да се српско питање на Космету коначно реши, јер је зазирао од реакције западних сила.
Наиме, Европљани и Американци су показали доста разумевања за Куртијево понашање, али дефинитвно до сада нису желели да виде ескалацију сукоба на Балкану. Тим ставом практично су сузили маневарски простор премијера привремених институција у Приштини и осујетили његове ратне планове.
Међутим, ситуација је сада другачија. Рат у Украјини је фокус НАТО-а у потпуности пребацио на исток Европе, док пажњу западних сила на Балкан покушавају да врате само они који би да искористе тренутну ситуацију.
На прво месту то су политичке елите у Сарајеву, делимично у Подгорици и листом у Приштини, који Србију проглашавају продуженом руком Руске политике на Балкану. Сви они сматрају да је коначно дошло „њихово време“ и очекују подршку Запада за свој обрачун са Србијом. Управо зато не треба да нас изненади уколико би се Аљбин Курти одлучио на нову акцију у српским срединама и то, овај пут, најбруталнију до сада.
Наиме, већ сам у више наврата наглашавао да је Аљбин Курти екстремни албански националиста. Човек који је ватрени заговорник идеје Велике или Уједињене Албаније. Управо је то чињеница која пресудно утиче на његову политичку агенду и одређује начин његовог деловања. Лидер покрета Самопредељење, самим тим, неће се либити да зарад остварења свог најважнијег циља употреби сва расположива средства, па и рат.
Уколико би добио јасан сигнал са Запада, да крене путем ратне опције, Курти се не би пуно премишљао.
Тачније, сценарио по ком ће његови сународници поново бити савезници западних сила у рату против Србије, Курти и те како прижељкује. Међутим, опрезна политика Београда лидеру косметских Албанаца не даје такву могућност. Упркос његовим надљудским покушајима да Србију представи као савезника Русије, званичници западних држава то нису прихватиле као чињеницу.
Ипак, постоји нешто што треба да нас плаши, а то су поруке незваничних политичких кругова са Запада. Није тајна да многим појединцима и центрима моћи у Европи и САД смета српска политика неутралности. Никако не можемо искључити да ће неко из тог круга покушати да искористе Куртијев екстремизам како би инструментализовао албанских фактор зарад притиска на Србију. Наравно, превасходно са циљем да се званични Београд натера да уведе санкције Русији. Зато, сигнали које шаљу ти незванични кругови могу бити веома опасни, јер Куртију говоре оно што жели да чује и тиме подгревају његове великонационалне аспирације.
У наредном периоду, како се сукоб на истоку Европе буде појачавао, можемо очекивати да ће Курти пажљиво процењивати каква би била реакцију Запада, ако се определи за ратну опцију.
Уколико га ти неформални западни центри моћи увере да неће трпети претешке консеквенце сасвим извесно је да ће изабрати рат. Ставиће све на коцку, не зато што је неопрезан политичар, већ зато што је екстремиста и зато што сматра да за остварење највећег циља ни једна цена није превисока. Животи Срба и Албанаца нису му ту превише битни, битна је само Велика Албанија. Зато је одговор на питање, спрема ли се Курти за рат, нажалост потврдан. Односно, он не само да се припрема, већ је спреман и чека прави тренутак да га започне.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
